Википедија

Prekarijum — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{sređivanje}}
'''Prekarijum''' ({{jez-lat|preces}} - molba) ili prekarija je društveni [[ugovor]] koji se počeo sklapati od [[4. vek|4]]-[[5. vek]]a između bogatih ([[magnat]]a) i siromašnih pojedinaca.
'''Prekarijum (-{precarium}-)''' ili prekarija je društveni ugovor koji se počeo sklapati od IV-V veka između bogatih i siromašnih. Pojam ''prekarijum'' potiče od latinske reči -{''preces''}- što znači molba. Siromašni izmoljava od bogatog zemlju da je obrađuje u zamenu za zaštitu. Potpisujući prekariju, siromašni čovek devalvira svoju slobodu; on se obavezuje da će bogatašu koji ga uzima pod zaštitu plaćati [[porez]]. To je tzv. '''-{precaria data}-'''.
 
Postojala su tri vida prekarijuma:
Drugi vid prekarijuma je tzv. '''-{precaria oblata}-'''. U tom slučaju čovek ustupa svoje imanje magnatu u zamenu za zaštitu.▼
 
* '''-{Precaria data}-''' - siromašni izmoljava od bogatog zemlju da je obrađuje, a u zamenu dobija zaštitu od strane njegove vojske (družine, pratnje). On se obavezuje da će bogatašu koji ga uzima pod zaštitu plaćati [[porez]]. Na taj način siromašni pojedinac u potpunosti devalvira svoju slobodu.
Treća vrsta prekarijuma je '''-{precaria remuneratoria}-''' ili ''uzdarje''- čovek koji ima imanje odlazi kod magnata, daje mu svoje imanje u zamenu za zaštitu, a magnat mu ga vraća i dodeljuje mu još jedno imanje ili parcelu da ga obrađuje.▼
 
▲Drugi vid prekarijuma je tzv.* '''-{precariaPrecaria oblata}-'''. U- tom slučaju čoveksiromašni ustupa svoje imanje magnatu u zamenu za zaštitu, bez obaveze plaćanja poreza.
Prekarije su se sklapale u početku na 5, a kasnije na 10 godina. Na osnovu prekarijalnih odnosa formirao se stalež [[kmet]]ova u [[srednji vek|Srednjem veku]]. Sklapanje prekarija je uzelo maha u vremenu propadanja [[Rimsko carstvo|Rimskog carstva]], uporedo sa devalviranjem prava i pravne zaštite. Crkva, koja je imala ogromne zemljišne posede, rado je davala prekarijume.▼
 
▲Treća vrsta prekarijuma je* '''-{precariaPrecaria remuneratoria}-''' ili ''uzdarje'' - čovek koji ima imanje odlazi kod magnata, daje mu svoje imanje u zamenu za zaštitu, a magnat mu ga vraća i dodeljuje mu još jedno imanje (ili parcelu) da ga obrađuje.
Oni koji bi potpisali prekarijume, našli bi se pod zaštitom magnata, koji je imao svoju privatnu vojsku (ili družinu, pratnju). On je pružao zaštitu kmetu, a zauzvrat bi mu ovaj obrađivao zemlju i plaćao doprinose.
 
▲Prekarije su se sklapale u početku na 5, a kasnije na 10 godina. NaOva osnovu prekarijalnih odnosa formirao se stalež [[kmet]]ova u [[srednji vek|Srednjem veku]]. Sklapanje prekarijapojava je uzelouzela maha u vremenu propadanja [[Rimsko carstvo|Rimskog carstva]], uporedo sa devalviranjem prava i pravne zaštite. Na osnovu prekarijalnih odnosa formirao se stalež [[kmet]]ova u [[srednji vek|Srednjem veku]]. [[Crkva]], koja je imala ogromne zemljišne posede, radotakođe je rado davala prekarijume i na taj način dodatno uvećavala svoju moć.
 
[[Категорија:Уговори]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Prekarijum”