Шумадијско-војвођански дијалекат — разлика између измена

Шумадијско-војвођански дијалекат припада групи млађих штокавских (новоштокавских)дијалеката. Заступљен је у највећем делу северозападне Србије, у Срему, Шумадији, највећем делу Бачке и Баната (осим крајње северозападног дела Бачке, где се бовори икавски и крајњег југоисточног дела Баната, који је захваћен косовско-ресавским дијалектом). Овим дијалектом говоре и Срби у Мађарској и Румунији.

ВАЖНИЈЕ ОСОБИНЕ. - четвороакценатски систем у којем неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих слогова и нова деклинација, тј. промена са генитивом множине на -а и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине на -има/-ама. Некадашњи глас јат замењен је са е, уз више недоследности, па име облике ''мудрији, новији; нисам, ниси (а не мудреји, новеји, несам, неси)'';јат је дало -и и у падежним облицима као што су: жени, мени, овим, оним. Гласа х углавном нема у овом дијалекту. Група -ао сажима се у о: пево, чито.