Википедија

Пантљичара — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: th:พยาธิตัวตืด
мНема описа измене
Ред 1:
{{Taxobox
| name = Пантљичаре
| color = pink
| name = Cestoda
| image = Tenia_solium_scolex.jpg
| image_width = 200px
| image_caption = [[Scolexсколекс]] ofпантљичаре ''-{Tenia solium}-''
| regnum = -{[[AnimalAnimalia]]ia}-
| phylum = -{[[Platyhelminthes]]}-
| classis = '''-{Cestoda}-'''
| subdivision_ranks = [[класификација (биологија)|класификација]]поткласе
| subdivision =
поткласа'''-{[[Cestodaria]]'''}-<br>
-{[[Eucestoda]]}-
[[Amphilinidea]]<br>
[[Gyrocotylidea]]
<br>
поткласа '''[[Eucestoda]]'''<br>
[[Aporidea]]<br>
[[Caryophyllidea]]<br>
[[Cyclophyllidea]]<br>
[[Diphyllidea]]<br>
[[Lecanicephalidea]]<br>
[[Litobothridea]]<br>
[[Nippotaeniidea]]<br>
[[Proteocephalidea]]<br>
[[Pseudophyllidea]]<br>
[[Spathebothriidea]]<br>
[[Tetraphyllidea]]<br>
[[Trypanorhyncha]]<br>
}}
'''Пантљичаре (-{Cestodes}-)''' су класа [[пљоснати црви|пљоснатих црва]] која води искључиви [[ендопаразит]]ски начин живота. Одрасле јединке живе у цреву човека и изазивају тешка обољења јер су веома патогене.▼
 
 
▲'''Пантљичаре (Cestodes)''' су класа [[пљоснати црви|пљоснатих црва]] која води искључиви [[ендопаразит]]ски начин живота. Одрасле јединке живе у цреву човека и изазивају тешка обољења јер су веома патогене.
 
Тело им је издужено, дорзовентрално спљоштено (има облик пантљике) и подељено на велики број чланака ([[проглотис]]а) који заједно достижу дужину од 1 -{mm}- па до 10 -{m}-. на телу се разликују:
Линија 37 ⟶ 19:
* низ проглотиса који се означава као ланац ([[стробила]]).
 
===Адаптације на паразитски начин живота===
 
* пантљичаре су изгубиле [[цревни такт]]; храну узимају [[осмоза|осмотским]] путем из црева домаћина преко целе површине тела; због тога се на површини тела образују трнолики израштаји који повећавају апсорпциону (упијајућу) површину;
* у њиховом телу су нађене материје које неутралишу дејство цревних ензима домаћина, иначе би биле сварене од стране домаћина;
* органи за причвршћивање су у облику [[пијавка|пијавки]] и кукица и налазе се само на [[сколекс]]у;
* [[полни систем]] је [[хермафродит]]ан и добро је развијен (боље развијен него код метиља); сваки проглотис је готово потпуно испуњен полним органима, како мушким тако и женским; у предњим, младим чланцима полни систем још није функционалан, у средњим је функционалан (производе се полне ћелије), а задњи су потпуно испуњени оплођеним јајима; задњи чланци се откидају и из њих се ослобађају јаја, која са фецесом домаћина доспевају у спољашњу средину;
* развиће се одвија преко ларвалних облика; тако је трајни домаћин [[говеђа пантљичара|говеђе]] (''-{Taenia saginata}-'') и [[свињска пантљичара|свињске пантљичаре]] (''-{Taenia solium}-'') човек, а прелазни домаћин је говече, односно [[свиња]];
**оплођена [[јаја]] доспевају са фецесом домаћина у спољашњу средину, а затим у прелазног домаћина – свињу;
**у цреву свиње излеже се [[ларва]] '''[[онкосфера]]''';
Линија 49 ⟶ 31:
** човек се зарази једући недовољно, кувано или печено бобичаво месо па се у његовом цреву из бобице развије пантљичара.
 
'''Псећа пантљичара''' (''-{Echinococcus granulosus}-'') као трајног домаћина има пса, а као прелазни домаћин је човек. [[Цисте]] (ларве) псеће пантљичаре могу у телу човека изазвати тешке, некада смртоносне последице.
 
 
==Литература==
{{Commonscat|Cestoda}}▼
* Библиотека ''Планета Земља и живот на њој'', Човек и животињски свет,ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
* Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
Линија 66 ⟶ 48:
==Спољашње везе==
*[http://www.bionet-skola.com pantljičare u BioNet školi]
▲{{Commonscat|Cestoda}}
 
[[Категорија:Пљоснати црви]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пантљичара”