Сибилске књиге — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање
мНема описа измене
Ред 1:
'''Сибилске књиге''' ({{јез-лат|Libri Sibyllini, Fata Sibyllina}}) је зборник у коме су била записана пророчанства [[Сибиле|Сибила]] (еритрејских, самоских, делфских, тројских, кимских итд.) Сматра се да је под утицајем Сибилских књига дошло до хеленизације римске религије <ref>Д.Срејовић, А. Ц. Кузманивоћ, Лексикона религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Београд, 1992.</ref>.
 
Познавали су их стари [[Стари Грци|Хелени]] и [[Римљани]]. Сибилске књиге су у [[Рим]] донели [[Хелени]] из јужне [[Италија|Италије]]. Отварали су их свештеници само у случају великих несрећа, на пример код куге или потреса. Сибилски свештеници ({{јез-лат|quindecemviri sacris faciundis}}), којих је прво било два, потом десет и напослетку петнаест, били су најчешће бивши [[конзул]]и или [[претор]]и. Њихова дужност била је да по наређењу [[сенат]]а тумаче реченице, да кажу како се богови могу умирити и да одреде извођење онога што треба урадити.
 
Познавали су их стари [[Стари Грци|Хелени]] и [[Римљани]]. Сибилске књиге су у [[Рим]] донели [[Стари Грци|Хелени]] из јужне [[Италија|Италије]]. Отварали су их свештеници само у случају великих несрећа, на пример код куге или потреса. Сибилски свештеници ({{јез-лат|quindecemviri sacris faciundis}}), којих је прво било два, потом десет и напослетку петнаест, били су најчешће бивши [[конзул]]и или [[претор]]и. Њихова дужност била је да по наређењу [[сенат]]а тумаче реченице, да кажу како се богови могу умирити и да одреде извођење онога што треба урадити.
==Историја сибилских књига==
По предању, Сибилске књиге купио je [[Тарквиније Охоли|Тарквиније Супербо]] ({{јез-лат|Lucius Tarquinius Superbus}}) од кимске Сибиле, која је понудила краљу да откупи девет књига, са најпознатијим пророчанствима. Тарквиније је одбио, јер је цена била висока. Тада је Сибила запалила три књиге, а за преосталих шест је и даље захтевала исту цену. Тарквиније и по други пут одбио, после чега је запаљено још три књиге. Краљ је купио последње три, а Сибила је успела да добије тражену цену.
 
Кад су оне у пожару 83. године п. н. е. књиге пропале, сенат је упутио посланство у места која су сматрана седиштима сибила, како би се добила нова збирка. Сакупљено је око хиљаду пророчанстава, које су, 74. године пре н. е. смештена у обновљени Капитолски храм. [[ИмператорОктавијан Август|Август]] их je сместио у две златне кутије и пренео у Аполонов храм на [[Палатин]]у. Сматра се да су последњи пут Сибилске књиге отваране у доба [[Римско царство|царства]], [[363.]] године. [[Стилихон]] их је спалио 405. године.
 
Сматра се да је под утицајем Сибилских књига дошло до хеленизације римске религије <ref>Д.Срејовић, А. Ц. Кузманивоћ, Лексикона религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Београд, 1992.</ref>.
==Види још==
*[[Сибиле]]
Ред 14:
[[Категорија:Антички Рим]]
[[Категорија:Античка Грчка]]
{{клица-митологија}}
 
[[am:የሲቢሊን መጻሕፍት]]
[[bg:Сибилски книги]]