Сибилске књиге — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 5:
По предању, Сибилске књиге купио je [[Тарквиније Охоли|Тарквиније Супербо]] ({{јез-лат|Lucius Tarquinius Superbus}}) од кимске Сибиле, која је понудила краљу да откупи девет књига, са најпознатијим пророчанствима. Тарквиније је одбио, јер је цена била висока. Тада је Сибила запалила три књиге, а за преосталих шест је и даље захтевала исту цену. Тарквиније и по други пут одбио, после чега је запаљено још три књиге. Краљ је купио последње три, а Сибила је успела да добије тражену цену.
Књиге су биле смештене у подруме Капитолског храма. Кад су оне у пожару 83. године п. н. е. књиге пропале, сенат је упутио посланство у места која су сматрана седиштима сибила, како би се добила нова збирка. Сакупљено је око хиљаду пророчанстава, које су, 74. године пре н. е. смештена у обновљени Капитолски храм. [[Октавијан Август|Август]] их je сместио у две златне кутије и пренео у Аполонов храм на [[Палатин]]у. Сматра се да су последњи пут Сибилске књиге отваране у доба [[Римско царство|царства]], [[363.]] године. [[Стилихон]] их је спалио 405. године.
==Види још==
| |||