Белегишка култура — разлика између измена

нема резимеа измене
м (prot)
'''Белегиш – Кручени група''' је група [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала област [[Срем]]а, [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадију]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је лококалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распростарњена, има велики значај, јер је спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак није најјаснији.
 
Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - Стојића гувно, [[Сурчин]]у, [[Војиловица|Војиловици]], [[Ковачица|Ковачици]] и [[Карабурма|Карабурми]].
 
На основу [[керамика|керамичких]] налаза уочене су две фазе:
*Белегиш -{II}- (Кручени)
 
==Распростирање==
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронка [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе[[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија|Турије]] су откривени појединачни налази ове културе) и [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а)-, али на овом подручју простирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]] код [[Београд]]а на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>.
 
Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - [[Стојића гувно]], [[Сурчин]]у, [[Војиловица|Војиловици]], [[Ковачица|Ковачици]] и [[Карабурма|Карабурми]].
==Сахрањивање==
У овој култури присутна је [[кремација]]. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.
 
Најзначајније некрополе су Стојића Гумно (поред [[Белегиш]]а), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и [[Војловица]] (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).
==Насеља==
Насеља су делимично истражена. У [[Јаково|Јакову]] на локалитету [[Економија Сава]] отривене су [[земуница|земунице]] и јаме, али без надземне констукције.
 
Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.
 
== Покретни материјал==
*[[Ватинска култура]]
*[[Бронзано доба]]
 
==Референце==
{{извори}}
==Литература==
*Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.