Стојан Рибарац — разлика између измена

По завршеном [[Правни факултет у Београду|Правном факултету у Београду]], кратко време био је у државној служби., а кад су га напредњаци отпустили [[1880]], положио је адвокатски испит и од [[1882]]. био адвокат у [[Пожаревац|Пожаревцу]].

Припадао је Либералној странци, у којој је дуго био потпреседникпотпредседник Главног одбора и члан тзв. „адвокатске групе“, која је чинила једно крило странке. Од [[1887.]] . биран је за народног посланика пожеревачкогпожаревачког округа. Као министар унутрашњих послова у влади [[Јован Авакумовић|Јована Авакумовића]]а (од [[1882.]]), Рибарац је по њеном паду [[1893.]], оптужен и стављен под суд због изборних насиља која су довела до крволролићакрвопролића ([[Горачићи]]), али је после промењених политичких прилика [[1894]], поступак против њега обустављен.

Својим искључивим држањем подстакао је расцеп у Либералој странци [[1895.]]. године. После [[Мајски преврат|мајског преврата 1903]], Рибарац је постао вођа репрганизованереорганизоване Либералне странке (тзв. Националне странке). Био је министар правде у концентрационом кабинету [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]] [[1909]]. године.

Противио се у Скупштини споразуму с [[Бугарска|Бугарском]] [[1912]]/[[1913|13]]. и заступазаступао шовинистичка схватања у питању [[Македонија|Македоније]]. У [[Стојан Протић|Протићевом]] кабинету [[1918]]—[[1919|19]], и [[1920]] био. је био министар трговине и индустрије.

== Спољашње везе ==

* Текст др Димитрија Ђорђевића, вишег научног саветникаИсторијскогсаветника унститутаИсторијског института, Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1958 I. издање VIII. том стр. 68.