Василије Дамјановић — разлика између измена

{{Кутијица_са_биографијом |

име_предмета=Василије Дамјановић|

место_смрти=[[Сомбор]],{{АУМ}} |

}}

 

 

Василије Дамјановић, рођен у [[Сомбор]]у [[1735]]. године, син је Јована Дамјановића, последњег великог [[капетан]]а сомборског војног шанца, војсковође и велепоседника сомборског. Школовао се у Пожуну и [[Венеција|Венецији]] и био веома образован човек. Осим матерњег, [[српски језик|српског језика]], говорио је још и мађарски, словачки, немачки, латински, талијански, француски, румунски и грчки. Један је од ретких световњака оног времена који је писао за потребе првих српских школа у Угарској.

Написао је и у Венецији [[1767]]. г. штампао уџбеник '''Новаја сербскаја аритметика или простоже наставленије к хесапу. To је прва српска аритметика уопште'''. Занимљиво је и од значаја што је ова књига, изузев предговора, сва писана скоро чистим народним језиком, чиме је Дамјанвић, уз Захарија Орфелина, '''један од ретких писаца који су још пре Доситеја писали књиге народним језиком'''. Без обзира на оригиналност, књига одаје високу стручност и методичност ауторову, а интересантна је и по својој терминологији, у којој Дамјановић даје прве наше стручне изразе и називе у аритметици. На жалост, овај, ваљда први уџбеник у Срба, писан народним језиком, није коришћен у православним вереисповедним школама, због Дамјановићева преласка у католичку веру, а и због тога што се у оно време и сама употреба народног говора у књигама сматрала малтене као јерес.

Дамјановић је касније .напустио своју списатељску делатност. Наследивши од оца огромно имање, он је једно време често путовао по западним земљама, крећући се у најотменијим и најутицајнијим круговима [[Европа|Европе]]. А када му је понестало средстава од наследства, вратио се у [[Сомбор]]. Овде се испрва бавио трговином, ,а потом наставио чиновничку и политичку каријеру свога оца. У [[Сомбор]]у је достигао највиша чиновничка звања. За чиновничке заслуге добио је 1783. г. од цара Јосифа II племићку титулу и грб. Међутим, рачунајући на своје високо образовање, познавање светских прилика, углед, и своје и очеве везе са утицајним круговима Беча, очекивао је, али није дочекао, већу политичку улогу међу Словенима у Аустријској царевини, ради чега је и прешао у католичку веру.

Разочаран, осиромашен, без пријатеља, игнорисан од племића и народа, умро је од капи у [[Сомбор]]у [[1792]]. године.

 

 

==Литература==

 

[[Категорија:Рођени 1735.]]

[[Категорија:Умрли 1792.]]