Петрово поље (Далмација) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
 
Простире се између планине [[Промина (планина)|Промине]] на западу, [[Свилаја|Свилаје]] на истоку и [[Мосећ|Мосећа]] на југу. На сjеверу се преко Петровог кланца, између Промине и Свилаје, надовезује на Косово поље. Према југоистоку се продужава у узак коридор између Свилаје и Мосећа, а на крајњем западу, између Промине и Мосећа се налази град [[Дрниш]].
 
У доба Римског царства се звало Campus iIIyricus, а данашње име се први пут спомиње у 11. вијеку. У Античко доба су се на подручју Петровог поља налазила насеља [[Промона]] и [[Синодијум]]. У Средњем веку је у Петровом кланцу била тврђава Петровац.
 
Јужни дио поља је изразито раван и кроз њега протиче ријека [[Чикола]], док је сјеверни дио брежуљкаст. Кречњачка узвишења у пољу се називају главице, као што су Кадина главица (384 -{m}- н.в) и Балина главица (362 -{m}- н.в). Ту је и Мидењак (345 -{m}- н.в.), Главичина (336 -{m}- н.в.), Цецела (301 -{m}- н.в.). Ово је једно од најравнијих поља у Далмацији са развијеном пољопривредом. Највише се гаје пшеница, кукуруз и винова лоза. У западном дијелу поља се налазе велики дрнишки виногради.