Сабор војводе Стојана Чупића — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 14:
* проучавање историје, живота, обичаја, језика и културе овог дела Мачве.
 
==саборСабор данас==
У протеклом раздобљу програми Сабора су остварени уз стручну помоћ [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]], Етнографског института [[САНУ]], Института за српски језик [[САНУ]] и војне гимназије из [[Београд]]а. На саборима су учествовали многобројни истакнути научници, црквени великодостојници, уметници и јавни радници. Више пута саборима је присуствовао принц [[Томислав Карађорђевић]], а једанпут и принцеза [[Јелисавета Карађорђевић]]. Од црквених великодостојника учествовали су: митрополит црногорско-приморски и скендеријски Амфилохије, владике: шабачко-ваљевски Лаврентије, аустралијско-новозеландски Никанор, будимски Лукијан, хвостански Атанасије. Част су саборима својим присуством чинили и академци Мирослав Пантић и Матија Бећковић; од научника, између осталих – др Миодраг Матицки, др Ненад Љубинковић, др Мирјана Дрндарски, др Радош Љушић, др Душан Иванић, др Драго Ћупић, др Јован Стриковић, др Веселин Ђуретић, др Петар Опачић, др Драгослав Девић, др Димитрије Големовић; уметници: Јелена Жигон, Милић од Мачве, Соња Јауковић, Станимир Павловић, Љубивоје Тадић, Миша Јанкетић, Маја Димитријевић, Иван Јагодић, Драган Мартиновић, и др, песници: Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Рајко Петровић – Ного, др Александар Ердељан, Ђорђе Врањеш, прота Милорад Голијан, Благоје Рогач и др, познати водитељи: Мића Орловић и Светислава-Света Вуковић, народни гуслари, инструментални и вокални солисти, групе и ансамбли, фолклорне групе, културно уметничка и културно просветна друштва, изворне народне групе (певачке и фолклорне) из разних крајева Мачве, Срема, Београда, Аранђеловца, Тополе, Крагујевца, Семберије, Црне Горе, Херцеговине, Босанске Крајине.