Ђакон — разлика између измена

'''Ђакон''' ({{Јез-грч|diákonos}}, од глагола -{διακονεί}- - служити, помагати) свештенослужитељски чин и најнижи степен црквене јерархије, посвећен хиротонијом. Самостално не може да врши ниједно богослужење, већ само помаже [[епископ]]има и [[презвитер]]има. Ђакона рукополаже епископ.

Ђакон, као установа, потиче из апостолског времена. Наиме, пошто су се апостоли[[апостол]]и налазили на челу Цркве, њихова прва и основна служба била је проповед о [[Исус Христос|Господу Исусу Христу]] и његовом учењу. Али, када се број ученика повећао, а бриге око управљања црквеном општином умножиле, апостоли су предложили да се изаберу посебни људи који ћeће преузети бригу око административних и других послова: "Не„Не доликује нама (апостолима) да оставивши ријеч Божју служимо око трпезе."“ (Дап 6,2), како би дванаесторица могла непрестано да пребивају "у„у молитви и у служби ријечиријечи“." (Дап 6,4) И изабрали су седам људи (Стефан, Филип, Прохор, Никифор, Тимон, Пармен и Никола), које ћeће црквено предање назвати ђаконима (јеванђелист Лука опширно описује избор и хиротонију седморице ђакона - Дап 6,1-6).

У почетку хришћанства (у апостолско доба), у Цркви су служиле и старије, побожне жене - ђаконисе ({{Јез-грч. |διακονίσσαι}}). Ђакони су имали литургијску и катихетску функцију, мада су у неким случајевима ђакони вршили и мисионарску службу, проповедали (Дап 7,2; 8,5) и вршили су и друге послове. Служба ђакона назива се ђаконија ({{Јез-грч. |διακονία}}), а та реч налази се у Новом Заветузавету не само у значењу службе ђакона (Рим 12,7) него и уопштеном значењу службе (Јев 1,14), службе пророка, апостола (1 Тим 1,12; Дап 1,17).

Ђакона има мирског и монашког реда ([[јерођакон]]). Почасно звање ђакона мирског реда је [[протођакон]], а монашког - [[архиђакон]]. Одежду ђакона чине: орар, стихар и наруквице.