Цар Светог римског царства — разлика између измена

'''Цар Светог римског царства''' или '''свети римски цар''' (нем. ''-{Römischer Kaiser}-'' или ''-{Römisch-Deutscher Kaiser}-'', лат. ''-{Romanorum Imperator}-'') је био владар [[Свето Римско царство|Светог Римског царства]], које је било претходник многих држава у централној Европи од [[X10. век]]а до [[1806]].

Терминологија је донекле збуњујућа. Сматра се да је титула цара прешла од Римљана на Франке [[800]]. када је папа крунисао [[Карло Велики|Карла Великог]]. После поделе Франачке [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] [[843]]. титула цара је остала у средњем [[Лотар I|Лотаревом]] делу, а касније прелазије прешла [[962]]. на краља Немачке [[Отон I|Отона I Великог]].

У почетку се цар називао -{''Imperator Augustus''}-. Титула под именом „цар Светог римског царства“ почињеје сеушла користитиу употребу у каснијим вековима.

До [[1508]]. краљ је био биран од стране кнежева-изборника (електора), а цар је постајао тек кад би га папа крунисао у Риму. Он би истовремено остајао и краљ. Титула цара је имала и религиозне конотације, тј.то јест цар је требало да штити цркву. Цар је морао битида буде искључиво католик и мушкарац. Између цара и папе није било јасног односа, који је довео до сукоба немачких царева и папа у [[Борба за инвеституру|борби за инвеституру]], током XI11. века.

Ипак избор цара је створио један нови проблем. Кандидат се додворавао кнежевима изборницима пре избора, па је правио бројне концесије, које би ометале његову каснију власт. То је доводило до смањивања централизације. Златном Булом је одређено да буде 7 кнежева-изборника (4 световна и 3 духовна ) и тако је било од [[1356]]. до [[1623]]. После [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] имаје било више кнежева-изборника.