Двострука веза — разлика између измена

[[Електрони]] из 1ѕ [[орбитале]] не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава <math>{ѕp}^2</math> [[хибиридизацијом]]. Наиме, један електрон из <math>2ѕ</math> орбитале прелази у <math>2р</math> орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале(једне ѕ и две р) док трећи електрон у преосталој 2р орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији.

Тако долази до настанка три <math> {ѕp}^2 </math> хибридне oрбитале. Пошто исте теже да се удаље једна од друге угао који узајамно образују је <math>120^\circ</math>. Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма веза(<math>\sigma</math>)веза.

С друге стране, остало нам је још два електрона у 2р орбиталама угљеникових атома. Пошто су те орбитале нормалне на раван у којој се налазе [[хибридне орбитале]], јасно је да ће доћи до бочног поклапања и стварања <math> \рi </math> везе.

Отуда је двострука веза jaча од једноструке.

[[Реактивност]] алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније у претходном делу поменуте <math> \рi </math> везе, јер је облак <math> \рi </math> електрона погодан за нападање од стране других [[реагенса]], и пошто исти не припадају основном делу молекула са С атомима, па се <math> \рi </math> веза лако раскида приликом [[судара]] у [[реакцијама]].