Двострука веза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Сређивање}}
'''Двострукa везa''' у [[hemija|хемији]] је [[хемијска веза]] између атома два [[хемијски елемент|хемијскa елемента]] која укључује четири везана [[електрон]]а уместо уобичајених два.
 
== Двострука веза код алкена ==
 
[[Функционална група]] код [[алкен]]а јесте двострука веза између атома [[угљеник]]а. Стога треба водити рачуна приликом давања назива по [[IUPAC-oвој номенклатури]] [[изомер]]има алкена да њихова [[функционална група]] буде обухваћена приликом одређивања најдужег низа, као и то да се нумерисање угљеникових атома у том низу врши тако да [[атом]] који учествује у грађењу те двостуке везе буде означен са најнижим могућим бројем(дакле то одређује смер у којем ћемо вршити нумерисање).
 
=== Начин грађења везе ===
Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има [[електронска конфигурација|електронску конфигурацију]]:
<math>1s^2 2s^2 2p^2</math>.
[[Електрон]]и из 1-{ѕ}- [[орбитала|орбитале]] не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава -{sp}-² [[хибридизација|хибридизацијом]]. Наиме, један електрон из 2-{ѕ}- прелази у 2-{р}- орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале (једне -{ѕ}- и две -{р}-), док трећи електрон у преосталој 2-{р}- орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији. Тако долази до настанка три -{sp}-² хибридне oрбитале. Пошто све три теже да се удаље једна од друге, [[угао]] који узајамно образују је 120°. Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма (<math>\sigma</math>) везе. Преостала два електрона стварају 2-{р}- орбитале које су нормалне на [[раван]] у којој се налазе [[хибридна орбитала|хибридне орбитале]], па долази до поклапања и стварања π везе. То значи да се двострука веза састоји од једне π и једне <math>\sigma</math> везе и њена [[енергија везе]] је већа у односу на [[једнострука веза|једноструку везу]].
 
== Двострука веза код алкена ==
Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има [[електронска конфигурација|електронску конфигурацију]]:
[[Функционална група]] код [[алкен]]а јестеје двострука веза између атома [[угљеник]]а. Стога треба водити рачуна приликомПриликом давања назива по [[IUPAC номенклатура|IUPAC-oвој номенклатури]] [[изомер]]има алкена, води се рачуна да њихова [[функционална група]] буде обухваћена приликом одређивања најдужег низа,. као и то да се нумерисањеНумерисање угљеникових атома у том низу врши се тако да [[атом]] који учествује у грађењу те двостуке везе буде означен са најнижим могућим бројем(дакле. то[[Реактивност]] одређујеалкена смерсе уобјашњава којемприсутством ћемодвоструке вршитивезе, нумерисање)тачније π везе, јер је облак π електрона погодан за напад од стране других [[реагенс]]а, па се та веза лако раскида приликом [[судар]]а у [[реакција]]ма.
<math>1s^2 2s^2 2p^2</math>
[[Електрони]] из 1ѕ [[орбитале]] не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава sp² [[хибридизација|хибридизацијом]]. Наиме, један електрон из 2ѕ орбитале прелази у 2р орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале(једне ѕ и две р) док трећи електрон у преосталој 2р орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији.
 
Тако долази до настанка три sp² хибридне oрбитале. Пошто исте теже да се удаље једна од друге угао који узајамно образују је <math>120^\circ</math>. Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма(<math>\sigma</math>)веза.
 
С друге стране, остало нам је још два електрона у 2р орбиталама угљеникових атома. Пошто су те орбитале нормалне на раван у којој се налазе [[хибридна орбитала|хибридне орбитале]], јасно је да ће доћи до бочног поклапања и стварања π везе.
 
Дакле двострука веза о којој смо говорили састоји се од једне π и једне (<math>\sigma</math> везе.
Отуда је двострука веза jaча од једноструке.
 
=== Утицај на реактивност алкена ===
 
[[Реактивност]] алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније у претходном делу поменуте π везе, јер је облак π електрона погодан за нападање од стране других [[реагенс]]а, и пошто исти не припадају основном делу молекула са С атомима, па се π веза лако раскида приликом [[судар]]а у [[реакција]]ма.
 
== Спољашње везе ==
Линија 28 ⟶ 15:
 
== Литература ==
Стоиљковић, Александра. 1986. Хемија : уџбеник за ИИ разред заједничке основе средњег усмереног образовања. Београд : Научна књига.
 
[[Категорија:Hemijske osobine]]
* Александра Стоиљковић- "Хемија за трећи разред гимназије природно-математичког смера, медицинске, ветеринарске и школе за негу лепоте"
 
[[de:Doppelbindung]]