Протон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: jv:Proton
м превод шаблона using AWB
Ред 1:
{{Друго значење 2}}
{{otheruses}}
{| border="1" cellspacing="0" align="right" cellpadding="2" style="margin-left:1em"
|-
Ред 45:
|}
 
У [[Физика|физици]], '''протон''' ([[Грчки језик|грчки]] ''протос'' = први) је [[субатомска честица]] са позитивним јединичним [[наелетрисање]]м од 1.6 &times; 10<sup>&minus;19</sup> [[кулон|кулона]]а и масом од 938 -{[[MeV]]}-/[[брзина светлости|c]]<sup>2</sup> ([[1 E-27 kg|1.6726231 &times; 10<sup>&minus;27</sup> kg]], или око 1 800 пута већом од масе [[електрон]]а). Протон се сматра стабилним, са доњом границом [[полу-распад]]-а од око 10<sup>35</sup> година, мада неке теорије предвиђају да протон може да се распадне. Протон је, попут неутрона, нуклеон.
 
[[Атомско језгро]] најраспрострањенијег изотопа [[водоник]]а је само један протон. Језгра других атома се састоје из протона и [[неутрон]]а које на окупу држи [[јака нуклеарна сила]]. Број протона у језгру одређује хемијска својства атома и [[хемијски елемент]] коме припада.
Ред 51:
Протон је класификован као [[барион]] и састоји се од два Up (горе) [[кварк]]а и једног Down (доле) кварка, који се такође држе на окупу јаким нуклеарним силама, којима посредују [[глуон]]и. [[Антиматерија|Античестица]] протона је [[антипротон]], који има исту количину наелектрисања као протон, али супротног знака.
 
У [[хемија|хемији]] и [[биохемија|биохемији]], термин '''протон''' може да се односи на [[водоник|водоников]]ов [[јон]]. У овом контексту, донор протона је [[киселина]], а акцептор протона је [[База (хемија)|база]].
 
== Историја ==
Ред 79:
 
{{Link FA|lmo}}
 
[[af:Proton]]
[[ar:بروتون]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Протон