Нуклеинске киселине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ar:حمض نووي |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
Нуклеиске киселине су откривене после Другог светског рата, Вотсон и Крик су објаснили ДНК и добили Нобелову награду 1953. године.
Нуклеус једро једрове киселине, добиле су име по месту где су пронађене у ћелији, тј. у једру.
Постоје две врсте:
• ДНК (DNA) – Дезоксирибонуклеинска киселина
• РНК (RNA) – Рибонуклеинска киселина
~ ДНК
У ћелији се се налази у: једру, митохондријама, хлоропластима
Улога јој се огледа у наслеђу тј. гради гене (ген – основна јединица наслеђивања у хромозомима – једро).
Грађена је од два полинуклеотидна ланца која су спирално увијена.
Нуклеотид је основна јединица ДНК. Постоје 4 врсте нуклеотида.
Нуклеотид садржи:
o дезоксирибозу – пентозни шећер
o фофорну киселину
o једну азотну базу
По азотним базама се разликују молекули ДНК. Постоје пуринске – аденин и гуанин; и пиримидинске – цитозин и тимин.
Комплементарне азотне базе наспрамних ланаца везују се водоничним везама, аденин са тимином и гуанин са цитозином (АТ – преко две везе; ГЦ – преко три везе)
~ РНК
Присутан у једру и цитоплазми. Откривена 60-их година.
Улога јој је важна – синтеза беланчевина тј. одређује редослед амино-киселина у молекулу беланчевина
Основна јединица је нуклеотид. Од ДНК се разликује по томе што има само један полинуклеотидни ланац.
Нуклеотид садржи: фосфорну киселину, пентозни шећер – рибозу и једну азотну базу.
Азотне базе су: пуринске (адемин и гуанин) и пиримидинске (цитозин и урацил) – Комплементарне базе су: АУ и ГЦ.
Врсте:
- I RNK - информациона РНК – посредник између једра и цитоплазме
- T RNK – транспортна РНК – има их 80 врста, преводе упутство за синтезу са И РНК у редослед амино-киселина у протеину, преноси амино-киселине до рибозома
- R RNK – рибозомска РНК – улога у синтези беланчевина у рибозомима, она је у свим рибозомима иста
- Вирусна РНК – вирална
==Спољашње везе==
|