Википедија

Нуклеинске киселине — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: ar:حمض نووي
Нема описа измене
Ред 2:
 
 
Нуклеиске киселине су откривене после Другог светског рата, Вотсон и Крик су објаснили ДНК и добили Нобелову награду 1953. године.
'''Нуклеинске киселине''' су крупни и сложени органски молекули значајни за ћелију и одговорни за најзначајније процесе, као што су [[наслеђивање]], [[синтеза протеина]], у њој.
Нуклеус  једро  једрове киселине, добиле су име по месту где су пронађене у ћелији, тј. у једру.
Постоје две врсте:
• ДНК (DNA) – Дезоксирибонуклеинска киселина
• РНК (RNA) – Рибонуклеинска киселина
~ ДНК
У ћелији се се налази у: једру, митохондријама, хлоропластима
Улога јој се огледа у наслеђу тј. гради гене (ген – основна јединица наслеђивања у хромозомима – једро).
Грађена је од два полинуклеотидна ланца која су спирално увијена.
Нуклеотид је основна јединица ДНК. Постоје 4 врсте нуклеотида.
Нуклеотид садржи:
o дезоксирибозу – пентозни шећер
o фофорну киселину
o једну азотну базу
По азотним базама се разликују молекули ДНК. Постоје пуринске – аденин и гуанин; и пиримидинске – цитозин и тимин.
Комплементарне азотне базе наспрамних ланаца везују се водоничним везама, аденин са тимином и гуанин са цитозином (АТ – преко две везе; ГЦ – преко три везе)
 
~ РНК
Постоје два типа нуклеинских киселина:
Присутан у једру и цитоплазми. Откривена 60-их година.
* [[дезоксирибонуклеинска киселина]] (ДНК) и
Улога јој је важна – синтеза беланчевина тј. одређује редослед амино-киселина у молекулу беланчевина
* [[рибонуклеинска киселина]] (РНК).
Основна јединица је нуклеотид. Од ДНК се разликује по томе што има само један полинуклеотидни ланац.
Нуклеотид садржи: фосфорну киселину, пентозни шећер – рибозу и једну азотну базу.
Азотне базе су: пуринске (адемин и гуанин) и пиримидинске (цитозин и урацил) – Комплементарне базе су: АУ и ГЦ.
Врсте:
- I RNK - информациона РНК – посредник између једра и цитоплазме
- T RNK – транспортна РНК – има их 80 врста, преводе упутство за синтезу са И РНК у редослед амино-киселина у протеину, преноси амино-киселине до рибозома
- R RNK – рибозомска РНК – улога у синтези беланчевина у рибозомима, она је у свим рибозомима иста
- Вирусна РНК – вирална
 
ДНК је носилац наследних информација у ћелији, док РНК учествују у преношењу тих информација и њиховом превођењу у [[протеин]]е.
 
Нуклеинске киселине су [[макромолекул]]и чију јединицу грађе представљају [[нуклеотид]]и. Њих образује
један [[пентоза|пентозни]] [[шећер]] за који је везана [[фосфатна група]] и једна [[азотна база|азотна]], пуринска или пиримидинска база. Нуклеотиди се међусобно повезују и на тај начин, захваљујући вези која се успоставља између фосфата и шећера, формирају ланац.
 
Осим у [[вируси]]ма, који садрже једну или другу нуклеинску киселину (никада обе), ДНК и РНК се налазе у свим врстама организама.
 
Нуклеинске киселине се највише налазе у једру (lat. nucleus) па су по томе и добиле назив. Први их је изоловао [[Фридрих Мишер]] 1872. године. Нешто касније установљено је да се, осим у једру, налазе и у цитоплазми. Према данашњим подацима познато је да засебне нуклеинске киселине садрже и неке од ћелијских органела, какве су нпр. [[митохондрије]] и [[хлоропласти]].
 
Према грађи су [[полимер]]и изграђени од мономера - [[нуклеотид]]а.
 
У изградњи '''нуклеотида''', који формирају '''ДНК''' учесвују:
* пентозни шећер [[дезоксирибоза]],
* пуринске (деривати пурина, изграђене од једног петочланог прстена) базе [[аденин]] и [[гуанин]] или приримидинске(деривати [[пиримидин]], изграђене из једног петочланог и једног шесточланог прстена) базе [[цитозин]] и [[тимин]]
* киселински остатак [[фосфорна киселина|фосфорне киселине]].
 
У изградњи '''нуклеотида РНК''' учесвују:
* пентозни шећер [[рибоза]],
*пуринске (деривати пурина, изграђене од једног петочланог прстена) базе [[аденин]] и [[гуанин]] или приримидинске(деривати пиримидина, изграђене из једног петочланог и једног шесточланог прстена) базе [[урацил]] и [[тимин]]и
* киселински остатак фосфорне киселине.
 
==Спољашње везе==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нуклеинске_киселине”