Љубомир Клерић — разлика између измена

'''Љубомир Клерић''' (-{Julius Kleru}-) ([[Банатска Суботица]], [[29. јун]] [[1844]] - [[Београд]], [[21. јануар]]<small>([[Јулијански календар|по ст.кал.]])</small>/[[3. фебруар]] [[1910]]) је био српски [[математичар]], професор механике на [[Велика школа|Великој школи]], министар просвете и привреде Србије, проналазач и академик [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] у њеномод оснивањуоснивања [[1887]].

Рођен је у породици немачких досељеника. Након основне школе прелази са породицом у Београд, где мења презиме из Клер у Клерић а име Јулиус мења у Љубомир. 1862. године завршио је Прву мушку београдску гимназију и уписао се на Технички факултет Високе[[Велика школа|Велике школе]], где је завршио две године студија. Након студија стипендиран је од стране државе као "државни„државни питомац"питомац“ на Рударској академију у Фрајбургу[[Фрајбург]]у. У зимском семестру прелази на Циришку политехнику, где изучава машинску струку, након чега се враћа у Фрајбург где завршава Рударску академију и полаже "дипломски„дипломски испит из рударства"рударства“. Љубомир Клерић је први српски дипломирани инжињер - стручњак у тој области.

1869. одлази у [[Берлин]] на Рударску академију где завршава специјалистичке курсеве из рударства.

Изумео је поларни [[пантограф]] (1875), [[тракториограф]] (1892), апарат за цртање кривих линија другог реда (1899). Са тракториографом је механичким путем конструсао ирационалне, трансцендантне бројеве "П"[[пи|π]] и "[[Број е"|е]]. Бавио се проучавањем "телеметра"„телеметра“ и том приликом је конструисао, испитао и израдио нови тип телеметра и подесио га "за„за мерење одстојања на бојном пољу"пољу“.

Бавио се углавном теоријском механиком, написао више научних радова и универзитетски уџбеник "Теориска„Теориска механика"механика“.

1872. изабран је за редовног члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] у чијем Гласнику је публиковао своје радове. Након уједињења са [[Српска краљевска академија|Српском краљевском академијом]] 18911892. постаје секретар Академије природних наука.

У [[српско-турски рат|српско-турском рату]] учествовао је као минер и награђен је Медаљом за храброст и [[Таковски крст|Таковским крстом]], а Белгијски[[Белгија|белгијски]] краљ [[Леополд II од Белгије|Леополд II]] га је наградио Леополдовим орденом.

Умро је као државни саветник у пензији 21. јануара 1910. у Београду, где је сахрањен на [[Ново гробље у Београду|Новом гробљу]].

* [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/03/srpski/F00110201.shtm ОЉубомир Љ. КлерићуКлерић]