Богдан Гавриловић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
Нема описа измене
мНема описа измене
У својим тридесетим годинама, пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер: књигу из аналитичке геометрије равни и пројективне геометрије ''"Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека"'' (I-II;1896), у обиму од 930 страница, и књигу из линеарне алгебре ''"Теорија детерминаната"'' (1899). Обе књиге се могу сматрати капиталним математичким делима у [[Србија|Србији]] оног времена. Академик [[Радивој Кашанин]] овако оцењује те књиге: ''Обе, а нарочито последња, чиниле би част свакој нацији, и многи народи, у то доба већи и срећнији од нас, нису тада таква дела имали''.
 
Почетком 20. века скоро целу деценију био је врло активан на научном плану, када је објавио двадесетак квалитетних радова углавном у часопису ''Глас СА'' и гласилу ''Рад Југославенске академије знаности и умјетности'' из [[Загреб|Загреба]]а. Радови су из области [[алгебраАлгебра|алгебре]] (теорије бројева и линеарне алгебре), [[аналитичка геометрија|аналитичке геометрије]], теорије [[детерминанта|детерминаната]] и теорије [[функција]] комплексне променљиве. Тада је изабран и за члана Српске краљевске академије (1901. за дописног, а већ 1905. за редовног) и 1906. за члана [[ЈАЗУ]]. Касније, поред наведених дисциплина, занимала су га и питања из основа математике.
 
Професор Гавриловић био је и одличан организатор научног рада на Београдском универзитету и у Академији. Битно је допринео прерастању Велике школе у Београдски универзитет, а касније као ректор (1910-13; 1921-24) подизању нивоа наставе и развоју универзитета. Такође је у три мандата (1931-1940?) био биран за председника Српске краљевске академије. Већ 1894. основао је ''Математичку библиотеку'' Математичког семинара Београдског универзитета, која је на жалост уништена крајем Другог светског рата. Заједно са [[Михаило Петровић|Михаилом Петровићем]] и [[Милутин Миланковић|Милутином Миланковићем]] заслужан је за увођење модерне математике у Србији почетком -{XX.}- века.
 
Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања. Поред већ поменутих, био је члан друштва ''-{Circolo matematico di Palermo}-'', ''-{Dr. hon. causa}-'' Универзитета у [[Атина|Атини]], председник ''Друштва Никола Тесла'', а од 1939, када је основан ''Институт Никола Тесла'', директор института. Такође је један од оснивача ''Математичког института'' у Београду (1946).
 
Академик Гавриловић је био еминентан просветни и културни радник који је размишљао и имао став о многим важним питањима из живота свога народа, политике, историје и филозофије. Као човек универзалног духа, своју науку није посматрао изоловано, већ у светлу других наука и културних тековина. О томе сведоче његови говори, многобројни чланци и беседе у разним важним приликама из београдског друштвеног и научног живота. Као припадник најужег београдског интелектуалног круга, допринео је стварању једне посебне атмосфере, захваљујући којој Београд постаје један од центара научног рада.
 
{{DEFAULTSORT:Гавриловић, Богдан}}
 
[[Категорија:Рођени 1864.]]
[[Категорија:Умрли 1947.]]
[[Категорија:Новосађани]]
[[Категорија:Академици САНУ]]