Википедија

Богдан Гавриловић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{кршење лиценце|url=http://elib.matf.bg.ac.yu:8080/virlib/template.jsp?mypage=biografije/gavril_b/bioGavrilB.jsp}}
'''Богдан Гавриловић''' ([[Нови Сад]], 1. јануар 1864. - [[Београд]], 5. август 1947), '''математичар'''.
'''Богдан Гавриловић''' ([[Нови Сад]], 1. јануар 1864. - [[Београд]], 5. август 1947), '''математичар'''. У родном граду завршава гимназију као најбољи ђак, а затим као питомац српског добротвора [[Сава Текелија|саве Текелије]] одлази на студије [[математика|математике]], [[физика|физике]] и [[астрономија|астрономије]] на Филозофском факултету Универзитета у [[Будимпешта|Будимпешти]], где стиче диплому филозофије 1887. године. Исте године постављен је за [[суплент|суплента]], а 1892. за професора Велике школе у Београду, ок које касније (1905) настаје Београдски Универзитет. У Београду остаје до смрти 1947, активан као редован професор математике на Техничком факултету до 1941. године.
У Новом Саду завршио је гимназију као ђак генерације. Након гимназије одлази да студира на Универзитету у Будимпешти ка
стипендиста српског добротвора [[Сава Текелија|Саве Текелије]]. 1887. године добија титулу доктора наука из математике. Исте године почиње да ради као професор на Великој школи у Београду. У Београду остаје до смрти 1947, а активан је као редован професор математике на Техничком факултету до 1941. године.
 
Пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер:
Богдан Гавриловић (1863-1947), професор математике на Великој школи и на Београдском
* ''"Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека"'' (I-II;1896) и
универзитету, био је председник Српске краљевске академије у два сазива и ректор Београдског
* ''"Теорија детерминаната"'' (1899).
универзитета у три мандата. Професор Гавриловић био је значајна фигура београдској научног и
Обе књиге се сматрају капиталним математичким делима у [[Србија|Србији]] свог времена.
културног миљеа. Важан извод пројекта КАМ је дигитализација и електронско и фототипско
издање сабраних дела Богдана Гавриловића (у пет књига, око 2000 страница).
 
Оснивач је Математичке библиотеке 1894. године, која је уништена крајем Другог светског рата. Заједно са [[Михаило Петровић|Михаилом Петровићем]] и [[Милутин Миланковић|Милутином Миланковићем]] сматра се заслужаним за увођење модерне математике у Србији почетком -{XX}- века.
У својим тридесетим годинама, пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер: књигу из аналитичке геометрије равни и пројективне геометрије ''"Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека"'' (I-II;1896), у обиму од 930 страница, и књигу из линеарне алгебре ''"Теорија детерминаната"'' (1899). Обе књиге се могу сматрати капиталним математичким делима у [[Србија|Србији]] оног времена. Академик [[Радивој Кашанин]] овако оцењује те књиге: ''Обе, а нарочито последња, чиниле би част свакој нацији, и многи народи, у то доба већи и срећнији од нас, нису тада таква дела имали''.
 
Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања.
Почетком 20. века скоро целу деценију био је врло активан на научном плану, када је објавио двадесетак квалитетних радова углавном у часопису ''Глас СА'' и гласилу ''Рад Југославенске академије знаности и умјетности'' из [[Загреб]]а. Радови су из области [[Алгебра|алгебре]] (теорије бројева и линеарне алгебре), [[аналитичка геометрија|аналитичке геометрије]], теорије [[детерминанта|детерминаната]] и теорије [[функција]] комплексне променљиве. Тада је изабран и за члана Српске краљевске академије (1901. за дописног, а већ 1905. за редовног) и 1906. за члана [[ЈАЗУ]]. Касније, поред наведених дисциплина, занимала су га и питања из основа математике.
Био је члан:
 
* друштва ''-{Circolo matematico di Palermo}-'',
Професор Гавриловић био је и одличан организатор научног рада на Београдском универзитету и у Академији. Битно је допринео прерастању Велике школе у Београдски универзитет, а касније као ректор (1910-13; 1921-24) подизању нивоа наставе и развоју универзитета. Такође је у три мандата (1931-1940?) био биран за председника Српске краљевске академије. Већ 1894. основао је ''Математичку библиотеку'' Математичког семинара Београдског универзитета, која је на жалост уништена крајем Другог светског рата. Заједно са [[Михаило Петровић|Михаилом Петровићем]] и [[Милутин Миланковић|Милутином Миланковићем]] заслужан је за увођење модерне математике у Србији почетком -{XX}- века.
* ''-{Dr. hon. causa}-'' Универзитета у [[Атина|Атини]],
 
* председник ''Друштва Никола Тесла'',
Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања. Поред већ поменутих, био је члан друштва ''-{Circolo matematico di Palermo}-'', ''-{Dr. hon. causa}-'' Универзитета у [[Атина|Атини]], председник ''Друштва Никола Тесла'', а од 1939, када је основан ''Институт Никола Тесла'', директор института. Такође је један од оснивача ''Математичког института'' у Београду (1946).
* директор ''Института Никола Тесла'',
 
* оснивач ''Математичког института'' у Београду (1946).
Академик Гавриловић је био еминентан просветни и културни радник који је размишљао и имао став о многим важним питањима из живота свога народа, политике, историје и филозофије. Као човек универзалног духа, своју науку није посматрао изоловано, већ у светлу других наука и културних тековина. О томе сведоче његови говори, многобројни чланци и беседе у разним важним приликама из београдског друштвеног и научног живота. Као припадник најужег београдског интелектуалног круга, допринео је стварању једне посебне атмосфере, захваљујући којој Београд постаје један од центара научног рада.
 
== Спољашње везе==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Богдан_Гавриловић”