Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Драгутин Драгиша Милутиновић''' ([[Београд]], [[1840]].) - ([[Панчево]], [[1900]].) био је ннжењер, архитектархитекта и историчар уметности, наставник нау [[Велика школа у Београду|Великој школи]] и члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Син је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића Сарајлије]].
 
== Биографија ==
Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У сарадњеиСрбији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|М.Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Св.Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878), и дописног члана [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] (1893).
Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији радио у Министарству грађевина.
У сарадњеи са [[Михаило Валтровић|М. Валтровићем]] снимао и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Св. Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878), дописног члана [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] (1893).
 
== Литература ==
{{клица-исторуметн}}
 
{{DEFAULTSORT:Милутиновић, Драгутин Драгиша}}
 
[[Категорија:Рођени 1840.]]