Словени — разлика између измена

Словенски језици обично се деле на три групе и мада та подела није без недостатака, за сада је боља од других које су предлагане. Источнословенска група обухвата [[руски језик]] (159 милиона говорних представника), [[украјински језик|украјински]] (42,5 милиона) и [[белоруски језик]] (9,3 милиона). Западнословенска група обухвата [[пољски језик]] (39 милиона), [[чешки језик|чешки]] (10 милиона), [[словачки језик|словачки]] (5 милиона) и [[лужичкосрпски језик]] (око 50 хиљада). Јужнословенска група обухвата [[српски језик|српски]] (11 милиона), [[бугарски језик|бугарски]] (8,9 милиона), [[хрватски језик|хрватски]] (6 милиона), [[бошњачки језик|бошњачки]] (2 милиона), [[словеначки језик|словеначки]] (2 милиона) и [[македонски језик]] (2 милиона).<ref>Подаци су наведени према књизи: А. Е. Супрун, ''Введение в славянскую филологиню,'' 2-е издание, переработанное, Минск, 1989, стр. 13. Број говорних представника једног језика и број представника одговарајућег народа некад се не подудара (упор. у одељку ''Етнички аспект)'' јер има доста примера да представници једног народа свакодневно говоре језиком који им није матерњи и владају њиме као матерњим језиком (што је, на пример, чест случај са руским језиком у Заједници Независних Држава, или са Украјинцима у САД и Канади, којих има око пет милиона и који говоре енглески или француски језик исто као матерњи језик, а многи, вероватно, и боље него матерњи, украјински језик). У Русији је 1989. године било 119 865 946 Руса (81,53%), чији је матерњи језик руски, 7 495 454 (5,1%) становника Русије који нису Руси, а навели су руски као матерњи језик и 16 405 826 становника (11,1%) који су руски навели као свој други језик (према књизи ''Народы России,'' 1994).</ref>

 

 

Иако су према структури доста слични, словенски књижевни језици се на више начина међусобно разликују: