Feliks Mileker — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
malo sređeno |
||
Ред 1:
U [[Bela Crkva|Beloj Crkvi]] je do [[1883]]. godine, kada prelazi u [[Vršac]] za učitelja. Godine [[1885]]. povereno mu je vođenje [[Biblioteka|Biblioteke]], a [[1894]]. postavljen je za kustosa Gradskog muzeja u [[Vršac|Vršcu]]. Godine [[1899]]. pozvan je u [[Budimpešta|Budimpeštu]] na tečaj za rukovodioce muzeja, prvenstveno za rad u arheološkim zbirkama. ▼
[[Слика:Mileker.jpg|мини|250п|десно|Portret Feliksa Milekera]]
'''Srećko Feliks Mileker''' ([[14. januar]] [[1858]]. [[Vršac]] — [[26. april]] [[1942]]. [[Vršac]]) je bio [[Srbija|srpski]] učitelj, kustos, istraživač i publicista. Osnovnu i Građansku školu završio je u Vršcu, a [[1873]]. odlazi u [[Segedin]] i upisuje se u Učiteljsku školu. Imao je samo jednog sina [[Rudolf Mileker|Rudolfa Milekera]], koji je postao poznat vulkanolog i profesor univerziteta u [[Debrecin]]u.
▲
Mileker 1921. počinje sa objavljivanjem serije malih [[monografija]] o prošlosti [[Banat]]a i njegovoj kulturnoj istoriji pod nazivom -{''Banater Bücherei''}-. Ove sveske su izdavane sve do [[1942]], a ukupno je objavljeno 73 broja, od kojih je sam Mileker napisao 59. Mileker je svoj prvi rad objavio [[1879]]. godine pod naslovom -{''Werscnetz im letztem Tiirken Kriege una Jakob Hennemann''}- (''Vršac za vreme poslednjeg turskog rata i Jakob Heneman''). Od važnijih i ujedno obimnijih
*-{''Délmagyarország régisegleletei a Honjoglalás elotti idökböl''}- (
*-{''Vattinai östelep''}- (''Praistorijsko naselje u [[Vatin
*-{''Délmagyarország középkori fölarajza''}- (''Srednjovekovna geografija
Rezultati Milekerovih radova
▲-Délmagyarország régisegleletei a Honjoglalás elotti idökböl ( Starine Banata do vremena zauzeća zemlje ). To je ustvari iscrpan arheološki katastar, objavljen prvo u nastavcima u časopisu Történelmi és régészeti értesitö u vremenu od [[1896]]. do [[1906]]. godine.
Mileker je bio aktivan i veoma angažovan na više strana. Godine [[1880]]. izabran je za redovnog člana Banatskog istorijskog i arheološkog društva u [[Temišvar]]u (-{Dél - magyarországi Történelmi és Regeszeti Társulat}-). Godine [[1901]]. izabran je za redovnog člana ''Mađarskog numizmatičkog društva'' (-{''Magyar Numizmatikai T á rsulat''}-). Literarno društvo iz Temišvara, -{''Arany János Társaság''}-, izabralo je Milekera za svog člana zbog radova iz [[toponomastika|toponomastike]], a on je iz ove oblasti održao pristupnu besedu. Takode je bio član ''Prirodoslovnog društva Banata'' u Temišvaru (-{''Dél magyarországi Természet tudom ányi Társulat''}-), član Mađarskog društva za [[antropologija|antropologiju]] i [[arheologija|arheologiju]], a Mileker je i suosnivač ''Nemačkog udruženja za praistoriju'' (-{''Deutsche Gesellschaft für Vorgeschichte''}-) u [[Berlin]]u. Suosnivač je Nemačkog učiteljskog udruženja u [[Temišvar|Temišvaru]], koje je osnovano [[1909]]. godine. Iste godine je odlikovan i [[Orden Svetog Save|Ordenom Svetog Save]] -{IV}- reda, a [[1928]]. dobija počasnu povelju Instituta u [[Štutgart]]u za uspešan razvoj Muzeja i Biblioteke, za arheološka i kulturno-istorijska istraživanja i objavljivanje radova o Banatu, kao i za publikovanje monografija mnogih mesta i pokretanje edicije -{Banater Bücnerei}-. [Nemačka akademija u [[Minhen]]u odlikovala je Milekera [[1934]]. godine srebrnom medaljom za zasluge.
▲-Vattinai östelep (Praistorijsko naselje u [[Vatin|Vatinu]] ) objavljeno je [[1905]]. godine.
Na predlog Muzejskog odbora Senat grada [[Vršac|Vršca]] proglasio je Milekera za doživotnog kustosa Gradskog muzeja i biblioteke u Vršcu, a [[Johan Volfgang Gete|Geteova]] zadužbina (-{Die
▲-Délmagyarország középkori fölarajza (Srednjovekovna geografija [[Banat|Banata]]). I ovo delo je prethodno objavljeno u nekoliko nastavaka u Tört és rég. ért. a kao posebna knjiga u dva toma [[1915]]. g.
==Literatura==▼
▲-Letopisi opšina [[Podunavska oblast|Podunavske oblasti]] - II banatski deo. [[Pančevo]], [[1929]]. str. 103-183.
* Dušan Belča, Javor Rašajski, Ivan Kalnak: -{''Vršac forever''}-, Vršac, 2006.▼
▲- Vorgescnicnte aes Banats ([[Praistorija]] [[Banat|Banata]]). Ova studija predstavlja sintezu Milekerovog rada na [[arheologija|arheologiji]]. Objavljena je u četiri nastavka, u ''Starinaru'' od [[1937]]. do [[1940]]. godine. Poslednji deo o [[gvozdeno doba|gvozdenom dobu]] je nedovršen u rukopisu.
▲Rezultati Milekerovih radova, mora se to reći, su na nivou svoga vremena i u skladu sa tadašnjim normativima i dostignućima nauke. Muzej koji je osnovao i vodio od samog početka pa do svoje smrti izgradio je kao izvanrednu istraživačku ustanovu, sa bogatim zbirkama, naročito arheološkom koja zauzima značajno mesto na jugu Karpatskog basena, pa je stoga često u središtu pažnje arheologa širom [[Evropa|Evrope]].
▲Na predlog Muzejskog odbora Senat grada [[Vršac|Vršca]] proglasio je Milekera za doživotnog kustosa Gradskog muzeja i biblioteke u Vršcu, a [[Johan Volfgang Gete|Geteova]] zadužbina (Die [[Johann Wolfgang von Goethe]] - Stifung) u [[Vajmar|Vajmaru]] posmrtno mu je dodelila [[1942]]. godine [[Princ Eugen]] nagradu.
▲==Literatura==
==Spoljašnje veze==
▲*Dušan Belča, Javor Rašajski, Ivan Kalnak Vršac forever, Vršac, 2006.
* Anica Medaković: [http://www.muzejvrsac.org.rs/Izdavastvo/Katalozi/Felix%20Milleker/FeliksMileker2.pdf''Feliks Mileker'',] Gradski muzej Vršac, 2008. {{sr}}{{de}}
[[Категорија:Рођени 1858.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Учитељи]] [[Категорија:Кустоси]]
[[sh:Feliks Mileker]]
| |||