Бродоградилиште — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
+текст.
корекције, вики везе.
Ред 3:
'''Бродоградилиште''' је већи или мањи погон за изградњу и ремонт [[брод]]ова и других пловних објеката (подморница, глисера, полуглисера, багера, платформи за бушење нафте, хидрокрилаца, лебдјелица) и тако даље.
 
==Значајна бродоградилишта у Србији и околним земљама==
Највеће бродоградилиште у [[Србија|Србији]] је [[бродоградилиште Београд]] у [[Нови Београд|Новом Београду]]. У сусједним земљама позната су сљедећа бродоградишта:
* [[Хрватска]]: [[бродоградилиште 3. мај|3.мај]], [[бродоградилиште Уљаник|Уљаник]], [[бродоградилиште Сплит|Сплит]]
Линија 11 ⟶ 12:
Први подаци о прављењу бродоградилишта потичу из 4. вијека прије нове ере у [[Грчка|Грчкој]], град [[Пиреј]]. Прављени су дрвени бродови на каменим навозима.
 
У средњем вијеку значајна су бродоградилишта у [[Византија|Византији]], и [[Венеција|Венецији]] и [[Ђенова|Ђенови]]. [[Дубровник]] од 13. вијека има државно бродоградилиште, а [[корчула]]нска б. су значајна у 15. вијеку због обиља шуме која служи као сировина за градњу.
 
Послије открића Америке тежиште бродоградње је пренијето на [[Атлантски оцеан]], уи примат преузимају Шпанију[[Шпанија]], [[Поругал]], Холандију[[Холандија]], Француску[[Француска]] и Енглеску[[Енглеска]].
 
У 19. вијеку се масовно почињу градити [[жељезо|жељезни]] и [[челик|челични]] бродови са [[парни строј|парним стројевима]]. Због развијене индустрије потребне за производњу и обраду жељеза, примат преузима [[Велика Британија]] и крајем 19. вијека 80% свих челичних бродова се производи тамо.
 
У [[Други СР|Другом свјетском рату]] се уводи техника електричног [[заваривање|заваривања]] што омогућује прелаз на ланчану производњу бродова. Грађевни док замјењује конвенционални навоз. [[Стаклопластика]] се често користи при градњи мањих бродова.
 
{{клица-индустрија}}