Африка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ово није више патрљак, Владо свака част |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
==Географија==
[[Географија Африке]]
[[Слика:The Earth seen from Apollo 17.jpg|thumb|250px|]]
У Африци се налази 56 држава.
==Историја==
[[Историја Африке]]
Африка је најстарија насељена територија на Земљи и претпоставља се да људска раса потиче са тог континента.
У већини људске историје, Афика (као и остали континенти) није имала државе, већ је била насељена групама племена, краљевинама и породицама. Иако је [[Египат]] прва икад формирана држава, највећи дио подсахарске Африке, са изузетком [[Етиопија|Етиопије]], Нубијског краљевства и Сахела, до недавно није био организован у државе. У четрнаестом вијеку европски истраживачи су стигли у Африку. Преваром локалних племенских вођа, Европљани су заробили милионе Африканаца и развезли их широм свијета као робље. У раном деветнаестом вијеку европске империјалне силе су окупирале највећи дио континента дормирајући многе колонијалне државе, остављајући само двије независне нације ([[Либерија]] и [[Етиопија]]). Ова окупација је трајала до краја Другог свјетског рата, када је почело постепено проглашавање независности афричких држава. И данас највећи дио афричких држава има границе које су биле повучене у доба европског колонијализма.
==Политика==
[[Слика:ColonialAfrica.png|frame|''Карта показује европске колоније у доба Првог свјетског рата'']]
Африка се састоји од 56 држава од којих су већина републике у којима власт има предсједник.
Од стицања независности, развој афричких држава је спутаван нестабилношћу, корупцијом, насиљем и диктатурама. До недавно, само неколико држава у Африци је развило демократске владе, у којима није на власти диктатура.
У многим земљама су се појавила стара племенска непријатељства, која су била смирена у доба колонијалних власти. У многим државама се војска појавила као једини фактор који може одржати ред и практично имати власт.
У периоду између 1960. и 1980. у Африци је било више од 70 државних удара и 13 атентата на предсједнике.
[[Хладни рат]], сукоб између САД и СССРа је такође имао улогу у нестабилности. Када су државе постајале независне обје зараћене стране су очеивале приступање једном од блокова. Највећи број држава се у то вријеме придруживао [[Покрет несврстаних|Покрету несврстаних]]. И поред тога многе државе сјеверне Африке су примале Совјетску војну помоћ, док су централне и јужне афричке државе биле потпомогнуте Сједињеним Државама или [[Франсуска|Француском]].
Падови влада и раширена корупција су као резултат дали раширено сиромаштво, глад, док су у значајној мјери дистрибутивни системи неспособни да становништву обезбједе довољне количине воде и хране за опстанак. У Африци је дошло и до великог ширења бројних заразних болести попут [[ХИВ]] вируса, узрочника сиде.
Под притиском међународних финансијских институција, попут [[ИМФ]]а, многе афричке владе су покренуле економије која почиње да даје позитивне резултате.
Политичке асоцијације каква је Афричка унија, дају наду за већу кооперативност и мир међу земљама.
==Демографија==
Приближно 80% Африканаца живи у јужно од пустиње [[Сахара]]. Домородачко становништво Подсахарских земаља је углавном црначко. Постоје бројне варијације физичких одлика међу црначким становништвом, а најуопштенија подјела је на тип [[Масаи]] који су познати по високој грађи и на тип [[Пигмеји]] који су међу најнижим типовима на Земљи.
[[Банту језици]] су доминантни у западој, централној и јужној Африци. У пустињи[[Калахари]] у јужној Африци, живи народ познат под именом [[Бушмани]]
На сјеверу Африке живи бројна популација која не припада црначкој популацији.
Народи сјеверне Африке у највећем броју говоре Афро-Азијским језицима. У ове народе спадају и древни Египћани, Бербери, Нубијци који су проширили цивилизацију из Сјеверне Африке по античком свијету. У 600. години, Арапи муслимани су са истока прешли у Африку и освојили читав регион.
Бербери су остали у мањини у [[Мароко|Мароку]] и [[Алжир]]у, док један број Бербера живи и у [[Тунис]]у и [[Либија|Либији]]. [[Туарези]] и други номадски народи су већинско становништво у сахарским државама.
Народи попут Етијопљана и Сомалијаца се најчешће сматрају црнцима, али историјски гледано они су мјешаног поријекла, и везани су и за сјеверно афричку и за подсахарску културу.
Неки дијелови источне Африка, а нарочито острво [[Занзибар]] су рпихватили Арапске и муслиманске досељенике и трговце у средњем вијеку. Од почетка шеснаестог вијека Европљани попут Португалаца и Холанђана су формирали трговачке постаје и утврђења дуж западне и јужне обале Африке. Велики број Холанђана, Француза и Нијемаца су населили данашњу [[Јужна Африка|Јужну Африку]]. Њихови потомци, [[Африканери]], су највећа бијелачка популација у Јужној Африци.
Приближно 20% Африканаца су припадници урођеничких [[Афричке религије|афричких религија]]. Мали број Африканаца поштује Јеврејску традицију, док су у највећем броју Хришћани и Муслимани.
==Језици==
[[Афрички језици]]''
Постоје четири групе језика које припадају Африци.
* ''[[Афро-Азијатски језици]]'' као што су берберски и семитски језици
* ''[[Нигер-Конго језици]]'' као што су свахили и банту језик
* ''[[Коизански језици]]'' као што је !Xóõ језик
* ''[[Нилско-Сахарски језици]]''
Енглески и француски језик су званични језици у неким државама.
==Култура==
Многе сјеверне државе од [[Египат|Египта]] до [[Мароко|Марока]] се сматрају дијелом арапске културе.
Јужно од Сахаре постоји велики број културних подручја, од којих су неки веома мали. Велики дио тих култура се може сматрати дијелом Банту културе.
: [[Листа афричких писаца]]
: [[Афричка умјетност]]
: [[Афрички филм]]
==Религија==
У Африци постоји много распрострањених религија. [[Хришћанство]] и [[Ислам]] су најраширенији у великом броју држава до други имају локалне религије које су традиција појединих племена.
==Државе==
| |||