Болнице у Народноослободилачком рату — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Равна Гора - Changed link(s) to Равна Гора (Славонија)
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис
Ред 32:
Тајне болнице грађене су првенство на просторима на којима, због већег броја непријатељских упоришта одн. комуникативности терена, нису могли применити други начини збрињавања повређених и оболелих. За њих је знао веома мали број људи, заправо само онолико колико је било неопходно за рад болнице, а рањеници и болесници су примани с посебним мерама предострожности (ноћу преко јавки кад их је преузимало болничко особље, дању са завезаним очима и сл.). Приликом изградње водило се рачуна да буду што је више могуће прилагођене околини, тако да се нису примећивале ни са удаљености од неколико корака, обично у шумама или на другим погодним местима.
 
Међу најпознатије болнице у [[Словенија|Словенији]] у првом реду спада ''Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски рог'' са десетак оделења Јелен Брег, Јелен Жлеб, Пуглед, Сподње Лшће, Згорње Лашће, Стари Лог, Винице, Јелен Дол и Лесен Камен, у кругу пречника 10-15 -{km}- са укупним капацитетом од око 300 лежаја. Сличне су биле и болнице на [[Похорје|Похорју]], али су ове биле делом укопане у земљу.
 
Карактер тајности био је мање изражен у [[Славонија|Славонији]] на [[Равна Гора (Славонија)|Равној Горигори]], [[Папук]]у и [[Крндија|Крндији]] уз које су обавезно копана и подземна склоништа за смештај рањеника и болесника у случају непосредне опасности. Крајем [[1943.]] било је око 25 таквих болница са капацитетом од укупно 1.000 болесника.
 
Посебан тип тајних болница јесу болнице у [[Срем]]у („'''Ф'''“ — [[Фрушка гора|фрушкогорска]] у селу [[Манђелос]] и у околним селима и „'''П'''“ — [[Посавина|посавска]] у селу [[Карловчић]] и околним селима), где су рањеници и болесници били додељени појединим домаћинствима (по 2—3 рањеника и болесника) која су била дужна да за њих изграде тајна склоништа — [[базе]].
Ред 58:
* К. Барила, Партизанске болнице у Грмечу 1942. године. Војноисторијски гласник 1951.
* П. Луначек, Удео словеначког санитета у НОБ-у и његов значај за оснивање медицинског факултета, Војно самитетски преглед 1951 3—4;
* А. Ник, Брига за рањенике и болеснике у условима партизанског рата, Лијечнички вијесник 1951, 8—9;
* В. Волчјак, Болница Фрања, Љубљана 1960,
* М. Пилетић, Партизанске болнице на подручју Дурмитора, Војноисторијски гласник 1961;