Румунаши — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Румунофили''' (множина од '''Румунофил'''), назив који потиче са краја XIX века, из времена борбе за превласт у [[Османско царство|Отоманској]] Македонији до [[Балкански ратови|Балканских ратова]]. Односи се на сво становништво Македоније [[Аромуни|влашког]] (цинцарског) порекла чији матерњи језик је сродан [[Румунски језик|румунском]], а имали су [[Румуни|румунску]] националну свест под утицајем акције [[Румунија|румунске]] Владе, конзулата, образовних и установа културе. Румунофилска акција захватила је мањи део становништва, док је највећи део под јаким вишевековним утицајем [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], грчких школа и организација наставио да се сматра за Грке. Део који је касније пресељен у Румунију (највише у [[Добруџа|Добруџу]]) данас има румунску националну свест са израженим неговањем цинцарске традиције старог краја, у Грчкој где је још бројна ова заједница највећи део се сматра Грцима, мањи део који још увек говори [[Аромунски језик|аромунски]] сматра се за Влахофоне Грке. У [[Република Македонија|Македонији]] стварањем социјалистичке [[Југославија|Југославије]] највећи део прихватио је [[Македонци|македонску]] националну свест, тако да се тамо данас још само око 10.000 изјашњава за [[Аромуни|Влахе]]. Сам термин спада у увредљиве термине, а користи се и за припаднике свих других нација који су живећи у Румунији прихватили румунску националну свест. У најновије доба мањи део источносрбијанских [[Власи|Влаха]] такође је под утицајем јаке румунофилске струје која подразумева да се сви припадници [[Власи|Влашке]] националне заједнице имају сматрати за део [[Румуни|румунске]] нације, [[Власи|влашки]] језик за дијалекат румунског уз отварање румунских школа и других установа културе и образовања, као и припадношћу [[Румунска православна црква|Румунској православној цркви]] уместо [[Српска православна црква|Српској]], као до сада.
 
==Види још==