Македонска православна црква — Охридска архиепископија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 54:
[[Хришћанство]] је у [[Македонија|Македонији]], па и шире на [[Балкан|Балкану]], први почео да проповеда и шири [[апостол Павле]] при својим мисионарским путовањима, о чему сведоче и „Дела Апостолска“. Његовим путовањима придружили су се и апостоли [[апостол Лука|Лука]], [[апостол Тимотеј|Тимотеј]], [[апостол Сила|Сила]] и [[апостол Тихик|Тихик]] који су и сами независно од апостола Павла подпомагали христијанизацију Балкана. Кроз Македонију је проповедао и [[апостол Андреј Првозвани]] којег је поставио [[апостол Урбан]] за првог епископа у Македонији. [[Апостол Силуан]] био је први епископ у [[Солун|Солуну]], а [[Епафродит]] у Адрији или Адријакија (погранично место уз [[Тракија|Тракију]]). Што значи да су још тада постављени први темељи организоване [[Црква (заједница)|Цркве]]. Уз то, може се споменути да су апостоли Аристарх и Секунд били Солуњани, Епафродит је био из Филипија, а Гај из Добера (Дервија) Који се налази негде између [[Струмица|Струмице]] и [[Валандово|Валандова]]. У то време Македонија је била под [[антички Рим|римском]] влашћу када су јој често мењане границе и етнички састав. Као резултат извршене христијанизације у прва три века, већ почетком IV века Хришћани на простору Македоније имали су организовану Цркву са црквеном херархијом, чији су епископи тада редовно учествовали на помесништвима и [[Васељенски сабор|Васељенским саборима]].
• У V веку на простору целе територије Македоније постојало је више митрополија и епископија, од којих су познате биле [[Солун]], [[Скопље]], [[Хераклеја]], [[Баргала]] и [[Стоби]]. У том периду на простору целе Македоније ( данас регија Македониј) почеле су да ничу прве ранохришћанске [[базилика|базилике]].
• За време владавине цара [[Јустинијан I|Јустинијана I]] ([[527]]-[[565]]), који је потицао из села [[Таврисион]], близу данашњег [[Скопље|Скопља]], био је изграђен нов град и назван [[Јустинијана Прима]], у близини родног места царевог. Скупски митрополит био је проглађен аутокефалним [[Архиепископ|Архиепископом]]. [[Кателијан]] је био први Архиепископ Архиепископата Јустинијана Приме. Било је и других Архиепископа, као што су: [[Бененат]], [[Павле]], [[Јован I]], [[Леон]], и последњи - [[Јован IX]], који је од [[680]]-[[681]] године учествовао на [[Трулски Сабор|Трулском Сабору]] у [[Цариград|Цариграду]].
| |||