Маздакизам — разлика између измена

Аскетизам што су га проповедали маздакити, посебно вегетеријанство, навео је друге да у њима виде манихејску јерес, док њихова [[теологија]], сексуална слобода и борбена активност пре од њих праве неозороастерску реакцију на сасанидску неомаздаистичку строгост. Дуго довођен у везу са манихејством[[манихејство]]м, Маздак је пре свега био ученик једног Заратустриног имењака, Заратушта, који се за социјалистичко учење борио у доба заточеништва краља Пироза код [[Хуни|Хуна]] Хефталита. Ово је један аутор врло добро исправио, и у Маздаку, пре неголи оснивача нове вере, видео истинског верника зороастерске "Добре религије", која је желела да у исти мах успостави и друштвену правду коју је проповедао [[Заратустра]], и умерени [[дуализам]] Гата, супротан радикалном зерванитско-манихејском дуализму. Осим тога, по Маздаку, тама за своје постојање има да захвали само привременој штети, а очигледна супериорност светлости изићи ће као победник из те космичке незгоде. Исто тако, доводећи важност добрих дела у везу са извесним уздржавањима, али и величајући прокреацију, он потврђује вредност постојања и признаје му преображајну улогу у неумољивој судбини створења. Маздак, дакле, обнавља везе с добрим делом гатичког програма, и прелазећи на дело, оставља неомаздаизам укоченој статичности његовог обреда и његових догми које не доносе пожељни напредак у исправљању друштвених неправди. Окомљује се на повластице властеле, војске, свештенства и управних писара, а узима у одбрану сеоске слојеве. А много чистих зороастрејаца остали су верни својој земљорадничкој традицији. Осим материјалних добара, чију је правичнију расподелу тражио, за Маздака је и жена била сушти симбол својине која треба да буде заједничка, пошто је [[полигамија]] била могућна само богаташима. Управо ће проглашавање жена за заједничку својину и бити осовина његове револуције, и управо ће на томе она и пропасти. Колективно сједињавање, које је потицало од старих каспијских обичаја било је кључ његовог система. Давање нове вредности родоскврнућу само је проширило древну повластицу мага на све чланове заједнице. Ако су неомаздаисти оптуживали маздаките за родоскврнуће, један министар сасанидских муслимана касније ће написати: "Маздак није основао никакву нову религију, него је посреди баш маздаистичка религија, и учење које је допуштало односе са сопственом мајком или рођеном сестром". Оженивши се својом кћерком Самбике, Кавад I. поново је, заједно с Маздаком, успоставио стари обичај из ахеменидског доба који у сасанидско време није био сасвим укинут, иако је углавном био ограничен на Маге из Медије и на везе између браће и сестара од тетке. Родоскврнуће је, исто тако, проглашавано и за манихејску праксу, иако је Мани само признавао један персијски обичај који су људи тежили да, пред странцима, пребаце овој или оној заједници. Док је Мани сматрао да је свако телесно сједињење понижавајуће, манихејци су редовно, све до богумила и катара, услед своје аскетске одвратности према браку, били оптуживани за хомосексуалност.

Догађаји нису допустили Маздаку да развије племенитост своје етике. Пред влашћу уздрманом услед рата против Хефталита, крупни феудалци препустилипрепуштени су суверенасувереним политичким невољама, Пироз је убијен, а [[Персија]] је била принуђена да плаћа данак Хунима[[Хуни]]ма. Краљ Кавад I. реаговао је против моћника у свом краљевству и стао уз Маздакове идеје о подели земљишта. Као и Мани пре њега, тако је и Маздак дошао на двор у Ктесифону и био проглашен за врховног магаМага од краља који је прогласио једнакост у погледу броја супруга. Феудалци су омрзли Маздака зато што је, у духу једнакости, уништио многобројне жртвенике ватре који су били такмаци Вархан Ватриватри или светој Ватриватри краља. Након што је Кавад I. [[496]]. био свргнут од једне бунтовничке странке кнежева и свештеника, Кавада су из замка "Заборава" ослободили његови верници и вратили га на власт уз оружану подршку Хуна, где је био избегао. Али, приморан да се помири са феудалцима, Кавад је обновио везе са зороастерским свештенством и одвојио се од комунизма, али је ипак ублажио законе о браку и отпочео земљишну реформу.