Урсицин (римски војсковођа) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Урсицин''' ([[латински језик|лат]]: ''Ursicinus'') је био римски војсковођа у 4. веку и вршио је службу врховног заповедника коњице ([[латински језик|лат]]: ''magister equitum'') у источном делу [[Римско царство|Римског царства]] од око [[349]]. до [[359]]. године <ref>Wallace-Hadrill, A., Ammianus Marcellinus. The Later Roman Empire (AD 354-378), Harmondsworth, 1986, стр. 486.</ref>.
Урсицинова каријера позната нам је искључиво захваљујући ''Историји'' [[Амијан Марцелин|Амијана Марцелина]] који је као гардиста једно време провео у Урсициновој пратњи. Амијан је [[353]]. у Нисибису у Месопотамији постао члан Урсициновог штаба <ref>Амијан Марцелин, ''Историја'', 14.9.1,2; Thompson, E.A., ''The Historical Work of Ammianus Marcellinus'' Groningen, 1969, стр. 3.</ref>. Урцицин је опозван из Нисибиса [[
Због учешћа у процесима које [[Август (титула)|август]] [[Констанције II]] није одобрио, Урсицин је позван у [[Милано]] да се оправда пред царем. Ту је убрзо добио нови задатак када се прочуло да се војсковођа [[Силван]] у [[Келн|Келну]] [[355]]. прогласио за цара. Урсицин је са групом гардиста, међу којима је био и [[Амијан Марцелин]], послат у Келн. Силван је пријатељски прихватио Урсицина који се јавно претварао да није ни знао за узурпацију и да је стигао са наредбом да замени Силвана на положају [[Magister militum|врховног заповедника војске]] ([[латински језик|лат]]: ''magister militum''). У ствари, Урсицин је поткупио бунтовне војнике који су заузврат погубили Силвана.
Након што је Констанције II послао цезара [[Јулијан Отпадник|Јулијана]] да преузме команду у [[Галија|Галији]], Урсицин и његова пратња су упућени на исток царства. Ту је дошло до обнове непријатељстава са [[Сасанидско царство|Персијским царством]] и Урсицин је, као један од заповедника, морао да организује одбрану. Ипак, персијски краљ [[Шапур II]] је заузео важну тврђаву Амиду (данашњи Дијарбакир у [[Турска|Турској]]) <ref>Trombley, F., "Ammianus Marcellinus and fourth-century warfare: a protector's approach to historical narrative", in J.W. Drijvers and D. Hunt, eds. ''The Late Roman World and its Historian'', London, 1999 стр. 20</ref>. Према Амијану, Урсицин је био стална мета опзужби и подметања царевих дворана, тако да је на њега сваљена кривица за губитак Амиде. После сукоба са Констанцијевим дворанином, евнухом Евсевијем, Урсицин је 359. отпуштен из војне службе<ref>Амијан Марцелин, ''Историја'' 20.2.2-5; Barnes, T. D., ''Ammianus Marcellinus and the Representation of Historical Reality'', Ithaca and London, 1998, стр. 63.</ref>
После [[359]]. ништа се не зна о Урсициновој биографији, осим да је имао сина Потенција, који је као војни трибун погинуо у [[Битка код Хадријанопоља|бици код Хадријанопоља]] [[378]]. борећи се против [[Готи|Гота]] <ref>Амијан Марцелин,''Историја'' 31.13.18</ref>.
| |||