Дојење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м линкови на ср чланке |
м Правопис и/или генералне преправке |
||
Ред 12:
Међутим, унаточ томе што су током трудноће присутни сви [[хормони]] потребни за лактацију, а [[млијечне жлијезде]] потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона [[естроген|естрогена]] и [[прогестерон|прогестерона]], који спрјечавају учинак [[пролактин|пролактина]] на жљездано ткиво дојке.
[[Пролактин]] је [[полипептид]]ни [[хормон]] којег лучи [[хипофиза]] и који судјелује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава [[Синтеза|синтезу]] примарног протеина - [[казеин]]а, неопходног за продукцију млијека. Максимална вриједност пролактина у организму је у трудноћи, а износи око 6000 ng/ml. Изласком [[плацента|плаценте]] долази до наглог снижења концентрације [[естроген]]а и [[прогестерон]]а те почиње неометано лактогено дјеловање [[пролактин]]а. Лактација почиње два до три дана након [[пород]]а. Ако жена не доји, траје најмање седам дана, а ниво пролактина у том случају пада на нормалу за око двије до три седмице.
Пролактин на крају трудноће има готово десет пута већу концентацију него прије саме трудноће. Ипак, поред пролактина, за лактацију су неопходни и други [[хормони]], као што су [[инзулин]], [[прогестерон]], [[естроген]] и [[кортизол]]. Хумани плацентарни лактоген такође има лактогено дјеловање.
| |||