Жарна ћелија — разлика између измена

м
Правопис и/или генералне преправке
м
м (Правопис и/или генералне преправке)
==Дејство отрова на човека==
 
Отров жарњака углавном није смроносан за човека (изузетак су неке аустралијске врсте) , али је зато непријатан и болан. (При одређивању јачине дејства ових отвора треба свакако имати у виду индивидуалну осетљивост.) Место на кожи које је ожарено поцрвени и пече као када се додирне коприва. Најефикаснији поступак који ублажава тегобе је стављање парчета свежег меса на ожарено место. [[Ензим]]и из меса који разлажу протеине (протеолитички) разложиће и оне из [[отров]]а и тиме смањити њихово дејство. Ако то не помогне, код особа које су осетљиве и јаче ожарене, треба утрљати неку [[антихистамин]]ску или [[кортизон]]ску маст.
 
Отрови неких аустралијских [[врста]] могу да буду много опаснији па чак и смртоносни за човека па је до сада забележено више таквих, фаталних случајева.
 
==Литература==
* Библиотека ''Планета Земља и живот на њој'', Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
* Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
* Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
* Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП ''Stylos'' Нови Сад, 1995.
* Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.
 
 
1.572.075

измена