Казна затвора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Измена назива шаблона
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис и/или генералне преправке
Ред 17:
== '''Казна лишења слободе у савременом законодавству''' ==
[[Затвор]] представља главну казну полазећи од уобичајне поделе на главне и споредне казне, односно казна затвора се може изрећи самостално, с тим што се уз њу може изрећи и споредна казна.
[[Кривично законодавство]] [[Република Србија|Републике Србије]] одређује општи минимум и општи максимум казне затвора, односно најмању и највишу могућу меру казне, тј. њено трајање у члану 45. став 1. КЗ. Сврха прописивања општег минимума и општег максимума јесте пре свега да у оквиру њега код појединих кривичних дела пропише посебни минимум и посебни максимум, тј. општи минимум и општи максимум по правилу не примењују се непосредно. Међутим, код неких кривичних дела код којих је прописан само посебни минимум , или само посебни максимум, општи минимум и општи максимум примењују се непосредно. Трајање казне затвора поједина страна законодавства одређује различито. Према кривичном законику Републике Србије «казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадест година», али постоји законска могућност да се учиниоцу кривичних дела изрекне казна затвора у трајању од тридесет до четрдесет година за најтежа кривична дела или најтеже облике тешких кривичних дела (на пример, код тешког убиства из члана 114 КЗ). Ова казна се може прописати само уз казну затвора до двадесет година. Она се не може изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршио двадесет једну годину живота. Казну затвора у трајању од тридесет до четрдесет година ( у ранијем законодавству она је била прописана у фиксном трајању од четрдесет година) треба посматрати као посебан случај казне затвора која је уведена као замена за [[смртна казна|смртну казну]]. Зато се не може одмеравати и изрицати казна у распону између двадесет и тридесет година. Оне се не може одмеравати и изрицати у месецима, већ само на пуне године. Осим у случају казне затвора у трајању од тридесет до четрдесет година тежа казна од општег максимума се не може изрећи.
Раније важеће законодавство је предвиђало ту могућност у случају пооштравања казне код поврата и код стицаја кривичних дела, с тим што је код стицаја могла се изрећи казна и више од четрдесет година затвора.
Изрицање казне затвора и на дане, из више разлога, могуће је само код краткотрајних казни лишења слободе, док се код дужих казни она изриче на пуне године и месеце. КЗ као границу у том погледу одређује шест месеци затвора, тј. затвор се изриче на пуне године и месеце, а до шест месеци и на пуне дане (члан 45. став 2).