Копље — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 12 година
м
Правопис и/или генералне преправке
м (Бот Додаје: ru:Пика)
м (Правопис и/или генералне преправке)
===Пилум===
 
Једно од најпознатијих врста копаља свакако је и легендарни Римски пилум. Стандардно наоружање римских легионара које је тешко бацачко копље развијено за борбу против густих, дисциплинованих и оклопљених грчких [[ Фаланга|фаланги]]. Кад би се два бојна реда приближила на око тридесет метара, [[Римљани]] би засули грчке [[хоплит]]е смртоносном кишом пилума. Даље би наставили јуриш с исуканим кратким мачем званим [[гладиус]] и дугачким штитом.
 
Пилум је био дугачак око 220 до 250 -{cm}-. Од тога је гвоздени врх заузимао 100 -{cm}-. Кратк врх(5-{cm}-) био је обликован у чврсти четверобридни шиљак. Танко тело металног дела копља завршавало се округлом "јабуком" која је штитила шаку и давала [[Кинетичка енергија|кинетичку енергију]] при бацању као тег који појачава ударац. Метални део био је причвршћен на моткудрвеним клиновима. Ту новост у својој реформи римске војске увео је цар [[Веспазијан]]. Наиме, он је као луцидан човек и врсни војник приметио да пилуме чврсто насађене и учвршћене гвозденим клиновима приликом бацања непријатељи, посебно [[Гали]] и [[Германи]], одмах врате према легионарима. Да би то спречио, увео је дрвене клинове који су копље чинили за једнократну употребу. Кад би легионари у борби бацили пилум на непријатеља, он би се на саставу сломио и није се више могао користити. Тим потезом је вишеструко смањио број својих губитака.
 
==Копље у средњем веку==
Као и пешадинци , тако и коњаници користе и бацачко и бодно копље. Свој процват бодно бојно копље доживљава у раном [[Средњи век|средњем веку]] појавом Витезова. Познати су витешки турнири који су били омиљена забава у средњем вијеку, а двобоји су се изводили под строгим турнирским правилима два борца, витеза на коњу с дугачким бодним копљем које је носио витезов штитоноша.
 
Копље је било преко 300 -{cm}- дужине и имало је карактеристичан штитник за шаку отприлике на доњој петини дужине. Витешко копље у рату је било оштрог челичног и убојитог врха, док су за турнире користили блажу варијанту заобљеног или тупог дрвеног врха које је требало само избацити противника из седла. Иако је ова варијанта "спортска" и на око безопасна, догађале су се итекако опасне, не ретко и смртоносне повреде. Током целог средњег века витезови чине срж сваке европске војске.
1.572.075

измена