Логор Госпић — разлика између измена

'''Госпић''' и његова стратишта била су у првим месецима усташке власти главна места егзекуција ([[Јасеновац]] је основан тек августа 1941). То место је одабрано јер се у близини налази више јама у које су бацане жртве. Госпићки логор је затворен кад је та територија предата Италијанима. Радио је од 1.маја 1941 до 20.августа 1941. После затварања улогу места које ће касније постати симбол усташких покоља преузеће Јасеновац.

Према изјавама заточеника који су побегли, сваки дан је одвођено на Велебит неколико стотина људи па се процене страдалих крећу око 35 000 , а иду и до 60 000. Хрват Мирко Першен, писац књиге "Усташки логори", написане с циљем благог ублажавања усташких злочина, процењује да се укупне жртве госпићких логора и стратишта могу кретати од "15 до 25 тисућа".

Жртве су довођене сточним или теретним вагонима на госпићку железничку станицу и то из свих крајева усташке државе. Према исказима заточеника који су успели да побегну сваки дан су из госпићке казнионе по два пута одвођени транспорти заточеника према Велебиту. У транспортима је било по неколико стотина људи. Према тим изјавама може се закључити да је у велебитске јаме бачено око 30 000-40 000 људи. Сам логор Госпић-Јадовно био је такође место масовних покоља. У неким публикацијама се за госпићки логор дају одвојене процене , а одвојено за остала стратишта у околини Госпића и јаме на Велебиту где су бацани и убијани заточеници.

Изјаве неколико десетака преживелих заточеника дате пред послератним комисијама за ратне злочине или још у току рата пред Комесеријатом за избеглице и пресељенике који је прикупљао изјаве. Изјаве се чувају у Архиву војно историјског института. Неки искази објављени су у књигама и зборницима докумената и сведочанства о усташким логорима.

Делови исказа Ђуре Медића из Славонског Брода , заточеника логора у Госпићу (извор-Антун Милетић , књ.1, документ 85, страна 231):

:"Ми смо остали у Госпићу у казниони свега 17 дана то јест до 20.августа. За то време долазили су сваки дан нови транспорти Срба из свих крајева. Дневно их је пристизало од 700 до 1000, а исто толико је сваки дан транспортима из казнионе отпремљено у Велебит. Казниона у Госпићу била је само сабиралиште и пролазна станица за све Србе који су одређени за Велебит и Паг. Већина Срба који су транспортима долазили у казниону били су крвави, поломљених руку и ногу, разбијених глава, а многи са убодима и другим видљивим повредама по лицу и осталом телу. Тако се сећам да је једног дана стигао у казниону у Госпић транспорт Срба из срезова Зеница и Вишеград -око 80 до 100 људи који су били скоро сви испретучени и крвави и са разним озледама. Сваки дан су ишла из казнионице за Велебит два до три транспорта Срба. У сваком транспорту 200 до 300 људи тако да их је дневно одлазило у Велебит од 700 до 1000 људи. Србе одређене за Велебит свако пут су постројили за руке жицом два по два, а затим све са једним дугим спољним ланцем или жицом и тако их везане пешке гонили за Велебит. Нити један од ових Срба није се вратио , а нити се коме јавио.

Делови исказа Милана Стаменковића из Осијека, (извор. Антун Милетић-књ.1.документ 42, страна

:"У Госпићу смо затекли у казнионици окружног суда око 1500 ухапшених Срба који су били смештени што по собама затвора, што у дворишту казнионе на земљи. Из Госпића су распоређивани транспорти за Паг, за Велебит и за Јадовно на Велебиту. Транспорти су ишли готово сваки дан и то у групама од 300 до 400 људи , па и више према томе колико би ухапшеника доводили у Госпић. Колико ја знам стизало је у Госпић сваки дан 400-500 Срба и након задржавања од једног до два дана чим би скупили 1000 људи вршило би се транспортовање на већ поменута места то јест Паг, Велебит и Јадовно."