Манастир Марије Петрушке — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис и/или генералне преправке
Ред 23:
|Остава=
}}
'''Манастир [[Света Марија Блага|свете Марије Благе]]''' тзв. '''''Марија Петрушка''''' се налазио испод [[Тврђава|тврђаве]] [[Петрус]], код села [[Поповац (Параћин)|Поповца]], недалеко од [[Параћин]]а. Био је подигнут на заравњеном делу литице у [[кањон]]у [[Црница (река)|Црнице]], а данас се на том месту налазе рушевине цркве у [[Моравски стил|Моравском стилу]] ([[Триконхос|триконхоналне основе]]) и две грађевине, са по пет просторија. Марија Петрушка је настала у другој деценији [[XV век]]а, а запустела је или непосредно после [[Пропаст средњовековне Србије|пропасти средњовековне Србије]] [[1459]]. године или [[1516]]. године<ref name="СК" />.
 
Остаци манастира Марије Петрушке се данас налазе под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=912|Име=Црква Блага Марија Петрушка}}</ref>, у склопу заштићене споменичке целине ''[[Петрушка област]]''.
Ред 29:
== Марија Петрушка ==
 
Манастир је подигнут у другој деценији [[XV век]]а, на тешко приступачној литици, испод ''Малог Града'' тврђаве Петрус. Ово утврђење је било средиште пограничне [[Жупа|жупе]] [[Српска Деспотовина|Српске Деспотовине]] према [[Османлије|Османлијама]] и страдало је [[1413]]. године у налету [[Бајазит I|Бајазитовог]] сина [[Муса (син Бајазитов)|Мусе]]. То би могло да објасни неприступачност Марије Петрушке, подигнуте у то доба, пошто је малом платоу на коме је манастир направљен могуће прићи само са [[југозапад]]не стране, пратећи узводно ток реке Црнице.
 
Манастирска црква је направљена од [[облутак]]а вађених из реке и ломљеног [[Камен (материјал)|камења]], уз местимчну употребу [[Сига|сиге]]. Имала је основу триконхоса, са бочним [[певница]]ма и [[ђаконикон]]ом и [[Проскомидија|проскомидијом]], смештеним у наставку бочних [[апсида]]. Над њом се уздизало [[кубе]] које није сачувано, а имала је и [[нартекс]], који је био знатно шири од ње. Зидови цркве су очувани највише до висине од 4.12[[m]] и били су споља о[[малтер]]исани. Са унутрашње стране су били [[живопис]]ани, али остаци [[Фреска|фресака]] данас нису сачувани. Део фресака је опстао у [[Лунета|лунети]] изнад улаза, али је уклоњен током '60 година [[XX век]]а<ref name="СК" />.
 
[[Запад]]но од рушевина манастирске цркве, налазе се остаци две грађевине. Направљене су, од ломљеног камена, уз саму литицу, а имале су горњи спрат, пошто се у њиховим остацима уочавају удубљења у којима су се налазиле [[Дрво (материјал)|дрвене]] греде.
 
== Референце ==