Отон Ивековић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Нова страница: [[Слика:Oton Ivekovic, Smrt kralja Petra Svacica u Gori Gvozdu 1097 god.jpg|мини|Слика: Смрт краља [[Петар Свачић|Петра Свачић...
(нема разлике)

Верзија на датум 31. децембар 2009. у 23:42

Отон Ивековић (* 17. април 1869, Клањец — † 4. јул 1939, Загреб или Велики Табор код Клањца[1][2]) био је један од најистакнутијих хрватских сликара у време Аустро-Угарске, унутар Краљевине Хрватске и Славоније, и касније у време Југославије.

Слика: Смрт краља Петра Свачића на Гвозду 1097. године

Биографија

Отон Ивековић почео је да учи сликарство код Кикереза у Загребу, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на Vienna Academy of Painting. Потом иде у Минхен и Карлсруе где се специјализује за историјско сликарство.

Путовао је по Хрватској, Босни, Македонији, Италији, Немачкој, Америци. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је аквареле и скице. Доле су на пример радови о старим хрватским градoвима, велебитском планинском ланцу, такође мотиви настали на његовим путовањима.

Након својих путовања радио је у атељеу Бјађа Фађонија, а за време Првог светског рата сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на Академији ликовних и визуелних уметности у Загребу.

Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о костимографији. Бавио се и публицистиком, пишући успомене и путописе у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац Велики Табор.

Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у дворцу Велики Табор[3][4], који се налази у Хрватском Загорју. Сахрањен је у Клањцу[5].

Дело и рад

Ивековић је представник академског реализма, а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на историјске теме и мотиве, пре свега на хрватску историју и народну ношњу, у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „Долазак Хрвата на море“, „Погубљење Матије Гупца“ и „Крунисање краља Томислава“. Ово његово дело сматра се врхунцем тадашње уметности у Хрватској.

Уз историјске радове који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по Лици, Далмацији и Босни. Најчешће је сликао историјске мотиве, портрете и пејзаже.

Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и историје.

Галерија (одабране слике)

Референце

Литература

Спољашње везе