Историја Русије — разлика између измена

нема резимеа измене
====Децембарска револуција====
Иако је Русија била велика сила, њена влада је у многочему била неефикасна, народ сиромашан, а економија неразвијена. Након победе над Наполеоном, Александар I је имао у виду уставне реформе. Иако је неке покушао да спроведе, праве промене нису ни покушане.
Релативно либералних убеђења био је [[Никола I (руски цар)]] ([[1825]].–[[1855]]. године), који је био у почетку своје владавине суочен са устанком. TheПозадина backgroundовог ofустанка thisлежи revoltу layНаполеонским inратовима theкада Napoleonicје Wars, when a number of well-educated Russian officersвелики traveledброј inвојних Europeофицира inпутовао theу courseЕвропу ofу theоквиру militaryвојних campaignsпохода, whereгде theirих exposureје toконтакт theса liberalismлиберализмом ofЗападне WesternЕвропе Europeподстрекао encouragedда themпотраже toпромене seekна changeповратку onу theirаутократску return to autocratic RussiaРусију. TheРезултат resultовога wasје theбио [[DecembristДецембарски Revoltустанак]] (DecemberДецембар [[1825]]), theкао workдело ofмалог aкруга smallлибералних circleплемића ofи liberalвојних noblesофицира andкоји armyсу officersжелели whoда wantedустоличе toНиколиног installбрата Nicholas'као brotherуставног as a constitutional monarchмонарха. But theМеђутим, revoltустанак wasје easilyлако crushedугушен, leadingзбог Nicholasчега toје turnНикола awayморао fromда theодустане Westernizationод programпрограма begunвестернизације byкоји Peterје theзапочео GreatПетар andВелики, championи theзаштити maximмаксималну "AutocracyАутократију, OrthodoxyПравославље, andи RespectПоштовање to the Peopleнарода"." Russian tsars hadРуски alsoцар toје dealтакође withморао uprisingsда inсе theirобрачуна newlyса acquiredустанцима territoriesу ofновостеченим theтеритиријама PolishПољско-LithuanianЛитванског CommonwealthКомонвелта: the [[NovemberНовембарски Uprisingустанак]] in 1830, theи [[JanuaryЈануарски Uprisingустанак]] in 1863.
 
====Шизма и реакција====
[[Слика:Bakuninfull.jpg|мини|десно|[[Михаил Бакуњин]]]]
Сурова одмазда због устанка учинила је да "Четрнаести децембар" буде дан који ће дуго памтити каснији револуционарни покрети. Како би се сузбили будући устанци, школе и универзитети су били под сталним надзором. Полицијски шпијуни су били свуда. Потенцијални револуционари су послати у Сибир; за време Николе I стотине хиљада их је послато тамо у радне логоре.
The harsh retaliation for the revolt made "December Fourteenth" a day long remembered by later revolutionary movements. In order to repress further revolts, schools and universities were placed under constant surveillance and students were provided with official textbooks. Police spies were planted everywhere. Would-be revolutionaries were sent off to Siberia; under Nicholas I hundreds of thousands were sent to labor camps there.
 
У оваквој ситуацији се појављује [[Mајкл Бакунин]] као отац [[анархизма]]. Из Русије одлази у Западну Европу [[1842]], где постаје активиста социјалистичког покрета. После учешћа у [[Мајском устанку у Дрездену ]] [[1849]], заробљен је и послат у Сибир, али успева да побегне и да се врати у Европу. У Еврпои уједињује снаге са [[Kaрл Марксом ]], упркос значајним идеолошким и тактичким разликама.
In this setting [[Michael Bakunin]] would emerge as the father of [[anarchism]]. He left Russia in [[1842]] to Western Europe, where he became active in the socialist movement. After participating in [[May Uprising in Dresden]] of [[1849]], he was imprisoned and shipped to Siberia, but eventually escaped and made his way back to Europe. There he practically joined forces with [[Karl Marx]], despite significant ideological and tactical differences.
 
Питање усмерења Русије је било актуелно још од програма вестернизације Петра Великог. Једни су били присталице имитирања Европе, док су други окретали леђа Западу и тражили повратак традиционалној прошлости. Ову другу стазу су утабали [[Славофилии]] који су распламсали презир према "декадентном" Западу. Славофили су били противници бирократије, давали су предност [[колективизму]] [[средњевековног]] руског''[[мира]]'' и сеоској заједници над [[индивидуализмом ]] Запада. Касније ће, [[ комунизам ]] у Совјетској Русији имати велики дуг не само према доктрини Карла Маркса, већ и према дугоустановљеном друштвеном обрасцу ''мира''.
The question of Russia's direction had been gaining steam ever since Peter the Great's programme of Westernization. Some favored imitating Europe while others renounced the West and called for a return of the traditions of the past. The latter path was championed by [[Slavophile]]s, who heaped scorn on the "decadent" West. The Slavophiles were opponents of bureaucracy, preferred the [[collectivism]] of the [[middle ages|mediaeval]] Russian ''[[mir (social)|mir]]'', or village community, to the [[individualism]] of the West. Later, [[Communism]] in Soviet Russia would owe a debt not only to the doctrines of Karl Marx but also the long-established social pattern of the ''mir''.
 
====Александар II====
54

измене