Панцерјегер I — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис и/или генералне преправке
Ред 59:
У ратним дејствима пролеће-лето [[1940]]. године, самоходни противтенковски топови Панцерјегер I скоро да нису ни учествовали. У ретким окршаима са [[Француска|Француским]] тенковима, топ 47 -{mm}- показао је потпуни недостатак у пробојности оклопа тенкова. За гађање је коришћен панцирни пројектил [[Аустрија|Аустријске]] или [[Чехословачка|Чехословачке]] израде. Бојеви комплет за Панцерјегер I, износио је 86 пројектила. Тек након престанка ратних дејстава на западу, направљен је и поткалибарни пројектил. У јесен [[1940]]. године, возила Панцерјегер I послата су на полигон за увежбавање гађања. На полигону се налазила велика колекција трофејних тенкова, које су посаде приликом гађања користиле за мету. Након завршетка увежбавања, сва возила су послата на ремонт, па чак и она која нису учествовала у ратним операцијам. Поред ремонта урађена је модернизација, то јест замењена су стара оклопна кућишта, новим, пространим и потпуно завареним кућиштима. У јесен [[1940]]. године донет је указ за произвоњу још 70 возила Панцерјегер I. На одлуку о производњи тако малог броја возила, директно је утицао број расположивих шасија тенкова [[Панцер I]]. Посао око прераде додељен је фирмама Даимлер-Бенц и [[Шкода]], пошто је фирма Алкет већ била заузета производњом јуришних топова [[Штурмгешуц III]].
 
У летњим бојевима [[1941]]. године, Панцерјегер I опремљен поткалибарним пројектилима, показао се као веома добро борбено возило. Све критике на његову адресу, сводиле су се искључиво на ходни део и трнсмисију. Често се догађало да се возила Панцерјегер I заглибе на колским путевима [[СССР|Совјетског Савеза]] чак и после мале кише. Са доласком јесени и повећањем количине падавина, повећали су се и проблеми са кретањем возила Панцерјегер I. Приликом заглављивања у велико и густо блато, обично се ломио пренос мењача. Приближавањем зиме ситуације се још више погоршала, пошто би мотор изненада отказао при температури нешто испод 15 степени. Разлог таквог понашања мотора био згрушавање мазива, а зимских мазива код [[Немачка|Немачке]] војске у том моменту није било. Тенкисти и уопште сви који су били везани за моторна возила, морали су да догревају моторе бренерима као и да додају бензин у мазиво. Све је то била импровизација, али другог избора немачки војници нису имали. Они су завидели војницима [[Црвена армија|Црвене армије]] код којих је зимских мазива било, и молили своју позадину да се што пре побрине за испоруку зимских мазива на фронт. Јесење кише и сурова [[Русија|Руска]] зима, битно су утуцали на одлуку да се 605. протитенковски дивизион пребаци у [[Северна Африка|Северну Африку]]. Тамо су се самоходни противтенковски топови Панцерјегер I успешно борили против [[Велика Британија|Британских]] тенкова крсташа, а са мале дистанце уништавали су чак и тенкове [[Матилда]]. Ипак, већина возила Панцерјегер I продужило је ратовање на јужном делу [[Источни фронт (Други светски рат)|Источног фронта]]. Ти самоходни топови били су и у саставу чувене [[1. СС дивизија "Адолф Хитлер"|1. СС дивизије Адолф Хитлер"]]. Последња употреба самоходних противтенковских топова Панцерјегер I била је за време [[Стаљинградска битка|Стаљинградске битке]].
 
{{немачкабв}}