Пау Касалс се сматра једним од највећих виолончелиста и композитора [[20. век|20-ог века]]. На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је на врхунцу уметничке снаге и наступао по целој [[Европа|Европи]]. Након избијања грађанског рата [[1936]]. у [[Шпанија|Шпанији]] и доласка [[Франциско Франко|Франциска Франка]] на власт, напушта домовину и сели се у [[Француска|Француску]]. [[1946]]. године из протеста против Франковог режима и осталих влада које злостављају своје грађане одлучује да више неће наступати. [[1956.]] године се сели у [[Порторико]] где оснива "Фестивал Касалс", симфонијски оркестар и музичку школу. И даље није наступао у земљама које су службено признавале Франков режим. Године [[1961.]] је направио један изузетак и наступио пред председником [[САД|САД-а]] [[Џон Фицџералд Кенеди|Ј. Ф.Кенедијем]] на његов позив. [[1971.]] године када је имао 95 година свира пред Генералном Скупштином [[Уједињене нације|Уједињених нација]]. Током година бавио се и педагошким радом и предавао је на многим познатим светским факултетима. Као велики хуманиста и врло активан у свом мировном раду, био је номинован за [[Нобелова награда|Нобелову награду за мир]]. Никад се није вратио у Шпанију. Умире [[1973.]] у Порторику. Након смрти диктатора Франка, Касалсови посмртни остаци су пренесени у родну Каталонију 1979. године. Постхумно га је шпански краљ [[Хуан Карлос I од Шпаније|Хуан Карлос I]] наградио, па је и 1976. издата поштанска марка са његовим ликом.
Нека од његових најпознатијих дела су ''Сарданес'' (сардана је врста каталонског плеса): Сардана Фестивола [[1908.]], Сардана за оркестар и виолончело (Сант Феликс) [[1927.]], и Сардана "Сант Марти дел Каниђо"({{јез-ес|Sardana de l'exil}}) [[1943]]. године, те ораторијум ''Ел песебре'' којег је први пут извео [[1960.]] године.
Касалс је био познат по виртуозном извођењу [[Јохан Себастијан Бах|Бахових]] [[свита]] за виолончело.
