ОКК Београд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 14:
==Историја==
Прича о кошаркашком клубу Београд започиње баш у том послератном периоду, те давне 1945. године, када се на иницијативу Синдиката металских радника Југославије, чувених "клонфера", оснива спортско друштво "Металац". Исте године оснивају се и спортска друштва [[ЈСД Партизан|Партизан]] и [[СД Црвена
1950. године на предлог тадашњег чувеног београдског новинара [[Владимир Дедијер|Владимира Дедијера]], комплетно спортско друштво мења назив у БСК (Београдски Спортски Клуб).1954. из јуниорског састава првом тиму се прикључују два нова имена, која ће у годинама које долазе добро запамтити како [[Југославија|југословенска]], тако и [[Европа|европска]] и светска спортска јавност-[[Радивоје Кораћ]] и Слободан Гордић, који ће са онима који су већ били у "плавој средини" (Еркић, Богомир Рајковић,...) и онима који ће доћи (Сија Николић, [[Трајко Рајковић]]...) створити шампионски тим, чије ће име одзвањати европским престоницама. Повратком из Српске лиге у Првенство Југославије, и освајањем трећег места у коначном пласману екипа, 1958.године клуб мења назив у ОКК Београд, који задржава до данашњих дана.
===Златне године===
Те 1958. године играјући у Првенству Југославије, ОКК Београд држи јавни час свим тада великим кошаркашким клубовима на просторима бивше СФРЈ. Пред [[Радивој Кораћ|Кораћем]] и друговима на колена падају [[КК Унион Олимпија|Олимпија]] (105-67), [[КК Црвена Звезда|Црвена Звезда]] (67-65), [[КК Партизан|Партизан]] (104-89), [[КК Задар|Задар]] (111-84)... Поход кроз домаће такмичење завршава се најлепши могући начин: у витрине "плавог клуба" стиже први пехар шампиона државе... Свим учесницима домаћег такмичења те 1958. године бива јасно да се у југословенској кошарци појавила нова клупска величина, на коју ће у будућности морати озбиљно да се рачуна...
И на међународној сцени учинак плаво-белих у сезони 1958/59 бива изузето запажен. У Купу Европе ОКК Београд на путу до полуфинала елиминише Атински АЕК, и првака [[Француска|Француске]], Цхарлевилле из Мезиерес-а, да би у полуфиналу, слабијом кош разликом у мечу на гостујућем терену, био елиминисан од стране Софијског Академика ([[Београд]]: 79-69; [[Софија]]: 94-77).
У периоду од 1959-1962. године ОКК Београд бележи велике успехе. После слабог пласмана у домаћем шампионату 1959. године, у сезони 1960. ОКК се враћа на трон, слилније и убедљивије савладавши своје противнике него у првој шампионској сезони, и по други пут осваја титулу првака државе.
Ред 30:
1963. године [[Радивој Кораћ|Кораћ]], Еркић, Гордић, М. Николић, [[Трајко Рајковић|Т. Рајковић]], Павелић, Тошић, Љ. Станковић, Пазмањ, Косовић, Ивацковић и Гајин "прошетали" су се првом лигом побеђујући своје противнике са просечном разликом од 25 поена, са скором од 15 победа и само три пораза. У финалном мечу падају и [[КК Партизан|"црно-бели"]] и екипа из "Жућкове авлије" бива богатија за још једну титулу државног првака.
1964. године [[Борислав Станковић|Бора Станковић]] се поново враћа на клупу "плавих", у тежњи да одбрани шампионску титулу из претходне сезоне. [[Радивој Кораћ|Кораћ]] и другари и у овој сезони, баш као и у претходној, односе победе, како на домаћем тако и на гостујућим теренима, у целој [[Југославији]]. После мечева са "плавима" погнуте главе одлазе играчи [[КК Црвена звезда|Звезде]], [[КК Партизан|Партизана]], [[КК Задар|Задра]], Слована, [[КК Сплит|Сплита]], [[КК Унион Олимпија|Олимпије]], [[КК Цибона|Локомотиве]], Радничког. Епилог исти: 15 победа и три пораза, и наравно још једна титула првака Југославије за дружину из Челареве.
После "златних година" ОКК Београда (период 1957-1965. године) долази до разлаза шампионске екипе. [[Радивој Кораћ|Кораћ]] и Гордић одлазе у [[Белгија|Белгију]], Николић у [[Турска|Турску]], итд. "Трофејни пост" ОКК Београда траје све до 1993 године када под вођством Рајка Жижића клуб из Челареве по други пут у својој историји постаје освајач националног Купа.
| |||