Историја Русије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 140:
Како је покрет Народник постајао све јачи, влада је брзо решила да га искорени. Као одговор на реакцију владе, радикални огранак Народника је прибегао [[тероризму]]. Један за другим, важни чиновници су убијани. Коначно, после неколико покушаја, Aлександар II је убијен [[1881]], истог дана када је донео предлог да се позову представници како би се спровеле нове реформе којима би се изашло у сусрет захтевима револуционара.
====
[[Слика:Kramskoy Alexander III.jpg|лево|мини|Портрет цара Александра III (1886)]]
За разлику од свог оца, нови цар [[Александар III (руски цар)|Александар III]] ([[1881]]. - [[1894]]. године) био је убеђени реакционар који је владао под девизом: Самодржавље, Православље и Национализам, девизом која је била на снази у време Николе I. Александар III, убеђени славофил, веровао је да Русија може бити поштеђена хаоса уколико се одупре субверзивним утицајима са запада, као што су штетне идеологије (анархизам, социјализам, нихилизам).
Најмоћнији царев саветник је био [[Kонстантин Петрович Победоностшев]], тутор Александра III и његовог сина Николе и члан Светог Синода од [[1880]] до [[1895]]. Учио је своје ученике да се боје слободе говора и да мрзе демократију, устав и парламенарни систем. Под Победоностшевом, револуционари су прогањани и политика русификације је спровођена царством. <!--The [[Jew]]s were singled out as another corrupting influence and were massacred in drives called [[pogrom]]s, which Alexander III offered official state sanction. Хиљаде њих је потражило уточиште у Сједињеним Државама и Западној Европи. Mistake. Bloody Jewish pogroms in this reign have not happened.--> In his reign Russia has concluded the union with republican France and has received the French credits for development of the industry.
| |||