Историја Русије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 144:
За разлику од свог оца, нови цар [[Александар III (руски цар)|Александар III]] ([[1881]]. - [[1894]]. године) био је убеђени реакционар који је владао под девизом: Самодржавље, Православље и Национализам, девизом која је била на снази у време Николе I. Александар III, убеђени славофил, веровао је да Русија може бити поштеђена хаоса уколико се одупре субверзивним утицајима са запада, као што су штетне идеологије (анархизам, социјализам, нихилизам).
Најмоћнији царев саветник је био [[Kонстантин Петрович Победоностшев]], тутор Александра III и његовог сина Николе и члан Светог Синода од [[1880]] до [[1895]]. Учио је своје ученике да се боје слободе говора и да мрзе демократију, устав и парламенарни систем. Под Победоностшевом, револуционари су прогањани и политика русификације је спровођена царством. За
====Николај II====
Aлександра је наследио његов син [[Николај II]] ([[1894]]–[[1917]]). Индустријска револуција, која је почела да има све већег утицаја у Русији, је стварала силе које ће коначно збацити цара. Либерални елементи међу индустријским капиталистима и племством су веровали у мирољубиве друштвене реформе и уставну монархију, коју би формирале Уставотворне Демократе или [[Kaдети]]. Социјални револуционари су следили Народник традицију и тражили су расподелу земље међу онима који су је у ствари обрађивали —сељацима. Још једна радикална група су били Социјалне Демократе, представници [[марксизма]] у Русији. Придобивши подршку радикалних интелектуалаца и градске радничке класе, захтевали су комплетну социјалну, економску и политичку револуцију.
In [[1903]] the party split into two wings—the [[Menshevik]]s, or moderates, and the [[Bolshevik]]s, the radicals. The Mensheviks believed that Russian socialism would grow gradually and peacefully and that the tsar’s regime should be succeeded by a democratic republic in which the socialists would cooperate with the liberal bourgeois parties. The Bolsheviks, under [[Vladimir Lenin]], advocated the formation of a small elite of professional revolutionists, subject to strong party discipline, to act as the vanguard of the proletariat in order to seize power by force.<sup>[[#Notes|2]]</sup>
|