Бранко Павићевић — разлика између измена

 

Дипломирао је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]] [[1949]]. године, а потом и на Институту друштвених наука. Докторску дисертацију је одбранио [[1954]]. године на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]] . Проучавањем црногорске правне историје бавио се од [[1951]]. године у Историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. Био је [[1957]]−[[1958]] на специјализацији на Катедри за историју [[Западни Словени|Западних]] и [[Јужни Словени|Јужних Словена]] Историјског факултета у [[Москва|Москви]]. Први је предсједник [[Црногорска академија наука и умјетности|Црногорске академије наука и умјетности]], а ту је дужност обављао у периоду од [[1973]]. године до [[1981]]. године. Професор је на [[Правни факултет Универзитета Црне Горе|Правном факултету]] у [[Подгорица|Подгорици]] од [[1973]]. године. Приредио је шест књига историјских извора који се односе на црногорску прошлост [[16. век|16.]]−[[20. век|20. вијек]]а и спољну политику [[Русија|Русије]] у [[19. век|19.]] и [[20. век|20. вијек]]у. Аутор је неколико монографија. Члан је и [[Дукљанска академија наука и умјетности|Дукљанске академије наука и умјетности]].