Далматски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Далматински и далматски |
|||
Ред 8:
== Историја и говорно подручје ==
[[File:Dalmatian_language_map_bgiu.jpg|мини|десно|300п|Говорно подручје далматског језика у касном средњем веку]]
Далматски језик настао је у [[Средњи век|средњем веку]] у директном настављању говорног латинског језика у тадашњој романизираној [[Далмација|Далмацији]], а настао је спонтано као и остали романски језици. Овај језик није био кориштен у службене сврхе, осим понекад у Дубровнику где се користио у бележничким исправама. У то време књижевни и највише кориштени језик био је латински. Најстарији текстови на овом језику су из [[13. век]]а, а писани су рагушким (дубровачким) дијалектом.
Продирањем словенског хрватског језика, а касније и венецијанског, те италијанског, далматски се говорни језик поступно гаси. Сматра се да је прво нестала задарска варијанта овог говора.
Говорници далматског језика живели су у приобалним градовима данашње Хрватске ([[Задар]], [[Трогир]], [[Сплит]], [[Дубровник]]) и Црне Горе ([[Котор]]), те на данашњим хрватским острвима [[Крк]]у, [[Црес]]у и [[Раб]]у. Најпознатији дијалекти далматског језика били су вељотски (''-{viklasun}-'') са острва [[Крк]]а (''-{Veglia}-''), рагушки који се некада говорио у [[Дубровник]]у (''-{Ragusa}-'') и дијалект који се говорио у [[Задар|Задру]] (''-{Zara}-'').
Zadnji govornik dalmatskog jezika (veljotskog dijalekta) bio je [[Tuone Udaina]] koji je 1898. poginuo od mine. Na temelju njegovog poznavanja tog jezika, austrougarski jezikoslovac [[Matteo Bartoli]] koji ga je posjetio [[1897]]. napisao je rad o dalmatskom jeziku u kojem je zabilježeno oko 2800 riječi, te priče i događaji iz Udainovog života. Ovo djelo izvorno je napisano na talijanskom jeziku, a objavljeno je na njemačkom 1906. godine.
| |||