Мило Ракочевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Замена садржаја странице са '{{Прерађивање}} '''Мило Ракочевић''' NADAM SE DA JE CRKO U MUKAMA PICKA MU MATERINA' |
Враћена ревизија 2991646 корисника 95.155.40.42 (Разговор) |
||
Ред 1:
{{Прерађивање}}
'''Мило Ракочевић''' (рођен [[1910.]] [[Мујића Речине|Речине]], [[Колашин]] - умро [[2007.]] [[Париз]], [[Француска]]) био је ваздухопловни капетан у војсци [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је припадник [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске краљевске војске у Отаџбини]], обављао је поверљиве обавшетајне задатке, по налогу Врховне команде. Године [[1942.]] проглашен је за [[Четници|четничког]] [[Војвода|војводу]]. После рата био је истакнути политички емигрант и признати економски стручњак.
==Биграфија ==
Родио се у селу Речине на падинама [[Бјеласица|Бјеласице]]. Завршио је гиманзију у [[Колашин]]у и Војну академију у [[Београд]]у. Нижу школу Војне академије похађао је у 57. класи (од [[1929]]), а Вишу школу Воне академије у 39. класи (од [[1937.]] године). Тридесетих година био је официр [[Краљева гарда|Краљеве гарде]] у [[Београд]]у. По завршетку Више школе Војне академије, [[1939.]] године, распоређен је у министарство војске и морнарице. Тада је ваздухопловство тражило официре из других родова и он се пријавио. Крајем [[1939.]] године преведен је из пешадије у ваздухопловство и постављен за командира 6. базне чете на аеородрому у [[Земун]]у.
У [[Други светски рат]] улази у чину ваздухопловног капетана. После [[Априлски рат|априлског слома]] враћа се у [[Београд]], где га хапси [[Гестапо]]. Ипак, успева да се избави из затвора и склања се у [[Колашин]]. Са другим официрима Ракочевић је учествовао у Тринестојулском устанку против Италијана у [[Црна Гора|Црној Гори]]. После потписивања примирја био је у штабу генерала [[Блажо Ђукановић|Блаже Ђукановића]] на [[Цетиње|Цетињу]]. Такође се налазио на дужности обавештајног официра војводе [[Илија Трифуновић Бирчанин|Илије Трифуновића Бирчанина]], команданта четничких јединица у најзападнијим српским крајевима.
По Бирчаниновом налогу, Ракочевић је заједно са мајором [[Боривој Радуловић|Боривојом Радуловићем]] и капетаном [[Радован Иванишевић|Радованом Иванишевићем]], написао елаборат о оснивању [[Динарска дивизија|Динарске четничке дивизије]], од 8. до 12. марта [[1942.]] године. Био је један од 30 четничких војвода, које је, на предлог генерала [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]] прогласио војвода Бирчанин.
Пролећа [[1942.]] године Ракочевић је учествовао у борбама против комуниста, које он назива "Други народни устанак у [[Црна Гора|Црној Гори]]".
Када је [[Врховна команда ЈВуО|Врховна команда]] генерала Михаиловића јуна [[1942.]] године дошла у село Горње Липово код [[Колашин]]а, капетан Ракочевић јој се ставио на расположење. Генерал Михаиловић му даје обавештајни задатак. Поред осталог, Ракочевић је илегално убачен међу Италијане, у процесу, тзв. легализације четника. Међутим, Италијани су га открили и ухапсили. У затвору у [[Будва|Будви]] налазио се до капитулације [[Италија|Италије]]. Одмах по изласку из затвора ухапсили су га и комунисти и извели на суд. Сигурне смрти спасило га је немачко бомбардовање; једна бомба погодила је импровизовану судницу на Чеву, а у насталом хаосу Ракочевић успева да побегне. Са својом и још једном породицом, рибарским бродом, побегао је у [[Италија|Италију]], у ноћи између 13. и 14 јула [[1944.]] године.
Енглези су га једно време држали у затвору, али после детаљног испитивања пуштен је на слободу. Поново је ухапшен крајем септембра [[1944]], јер се налазио у групи официра која је одбила да ступи у "Британско ваздупловство", знајући да је оно основано ради помоћи комунистима. У затвору остаје кратко, јер прихвата понуду британске војске за службу при њеној команди у [[Рим]]у. Међутим, [[26. април|26. априла]] [[1946.]] године Британци хапсе Ракочевића и трећи пут, без образложења, а вероватно због протеста власти нове Комунистичке Југославије што се бивши четнички официр налази у Британској служби. Премештен је у логор у Оснабрику, али после неколико месеци враћа се у [[Рим]] и налази посао код америчке војске.
Године [[1947.]] Ракочевић одлази у [[Француска|Француску]]. Још у Риму уписао је студије економије. Нашао је посао у [[Париз]]у и наставио студије. Докторирао је економске науке на универзитету у [[Рим]]у [[22. јул|22. јула]] [[1950.]] године. Радио је у француској аутомобилској индустрији. Пензионисан је [[1976.]] године. Мило Ракочевић је објавио књигу "''Из рата у емиграцију''" [[1993.]] године у Паризу, у сопственом издању. Преминуо је [[2007.]] године, у [[Париз]]у.
{{DEFAULTSORT:Ракочевић, Мило}}
[[Категорија:Рођени 1910.]]
[[Категорија:Умрли 2007.]]
[[Категорија:Официри Војске Краљевине Југославије]]
[[Категорија:Четници]]
[[Категорија:Четничке војводе]]
[[Категорија:Српски економисти]]
[[Категорија:Југословенска војска у отаџбини]]
| |||