Аврам Ђукић — разлика између измена

'''Аврам Ђукић''' ([[Госпођинци]], [[10. фебруар]] [[1844]], — [[ГоспођинциБеч]] —, [[17. март]] [[1906]], [[Беч]]). Војничку школу („математику“) учио је у [[Тител]]у и постао је [[Аустро-Угарска|аустријски]] официр. У [[Беч]]у је слушао интендантски течај, и у официрској интендантској служби је доспео до чина генерала интенданта. Са службом је бивао у Бечу, [[Задар|Задру]], [[Праг|Прагу]] и опет у Бечу. Историјом се бавио као љубитељ, али веома савесно и с лепим успехом. Проучавао је историју [[Срби|Срба]] у [[Краљевина Мађарска|Угарској]], и то највише [[Велика сеоба Срба|велику сеобу]], историју [[Шајкаши|шајкаша]] и српске [[Хусари|хусарске]] регименте, затим буну [[1848]], а с много пожртвовања је испитивао животе Срба аустријских официра. Оставио је [[Матица српска|Матици српској]] у рукопису велики рад: ''Генерали и пуковници Срби у Аустро-Угарској од год. 1704 до данас''. Одатле је објавио ''Живот [[Арон Станисављевић|Арона Станисављевића]], барона -{von WellenstreitWellenstrei}-t'' ([[Бранково Коло]], 9. 1903). Пред крај живота је скупљао архивску грађу за устанак [[Пера Сегединац|Пере Сегединца]] и за сеобе Срба у Русију.

* Кад су се Срби с патријархом Арсенијем III. доселили у земље маџарске круне? ([[Јавор]], 1891),

* Три писма патријарха Арсенија III. Црнојевића ([[Летопис Матице српске|Летопис]], 219),

* Оцена књиге Г. Витковића,

* Прошлост,

* Установа и споменици угарских краљевих шајкаша (Летопис, 157),

* -{Ein Rückblick auf die Geschichte der österreichisch-ungarischen Donauflottille}- (1889),

* Учешће тителског крајишког шајкашког батаљона у аустро-турском рату у 1788 до 1791 (Летопис, 161 и 162),

* Нешто за историју ц. кр. српске хусарске регименте ([[Наше доба]], 1894),

* Устројство ц. кр. тителског крајишког шајкашког батаљона за време народног покрета 1848-49 (Летопис, 193, 105, 196 и 204).<br>

'''== Литература: '''==