Галски рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ro:Războaiele galice |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Сенат - Changed link(s) to Римски сенат |
||
Ред 8:
[[Хелвети]], који су насељавали данашњу [[Швајцарска|Швајцарску]] дошли су под удар [[Ариовист]]а, за кога се верује да је био поглавица [[Свеви|Свева]], тако да су морали да се повуку у правцу [[Галија|Галије]]. Због тога су се 58. године п. н. е. обратили [[Цезар]]у, као тамошњем римском управитељу, јер су желели да пређу преко римске провинције која је носила назив [[Нарбонска Галија]] (лат. Gallia Narbonensis, данашња [[Прованса]]). Међутим, [[Цезар]] је ово одбио и дао да се изгради зид који би [[Хелвети|Хелвете]] спречио у њиховом науму. [[Хелвети]] су једноставно заобишли овај зид, па и римску провинцију Нарбонску Галију, али је [[Цезар]] ипак окупио армију узевши и две новоформиране [[легија|легије]] из [[Италија|Италије]] и стигао [[Хелвети|Хелвете]] код места [[Бибракта]], где их је тешко поразио и натерао на повратак.
Овакав [[Цезар]]ов поступак није био потпуно легитиман, јер је римски закон прописивао да војска једино може да води оправдане ратове, док је истовремено [[Римски сенат|Сенат]] гарантовао помоћ [[Едуи]]ма који у том тренутку, реално, нису били угрожени. Међутим, [[Цезар]] је по сваку цену желео да своју управу над овим провинцијама максимално искористи како би повећао свој углед у [[Рим]]у, па је тако као објаву рата узео [[Ариовист]]ово насељавање у данашњем [[Алзас]]у, територији која се граничила са [[Галија|Галијом]], а коју је овај свевски поглавица на поклон добио од једног племена, [[Секвани|Секвана]], са којима је заједно ратовао против [[Хелвети|Хелвета]]. У својим списима [[Цезар]] је тврдио да је [[Ариовист]] планирао да покори целу [[Галија|Галију]], па је у лето 58. п. н. е. кренуо у рат. [[Ариовист]] је катастрофално потучен и само чудом је успео да се спасе.
== Први део рата ==
| |||