Полибије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: hu:Polübiosz
Нема описа измене
Ред 1:
'''Полибије''' (око 203 - 120. пре н.е., грчки -{Πολυβιος}-) је био [[Античка Грчка|грчки]] историчар. Најпознатија књига му је "Историје" или "Успон Римске републике", која покрива период између 220. и 146. године пре н.е. Сматра се наледником [[Тукидид]]а и претечом историјског истраживања у данашњем смислу, пре свега због свог систематичног трагања за узроцима историјскиг догађаја и процеса.
 
Полибију се приписује и метод шифрирањашифровања порука уз помоћ "Полибијевог квадрата", у којем се слова распоређују с лева надесно и од горе надоле у систему од 5 х 5 квадрата који су изнад и са леве стране означени са по 5 бројева. На основу бројних шифара и укрштања колоне и реда добијају се појединачна слова шифриране поруке.
 
Провео је 16 година у Риму као заробљеник пошто је претходно био један од вођа противримског [[Ахајски савез|Ахајског савеза]] у Грчкој. Тамо је имао прилике да посматра изблиза организацију и функционисанје Римске државе и њему припада слава да је први извршио њену политичку анализу.
Међутим, основне идеје од којих је он пошао нису изворно његове већ углавном идеје Платона[[Платон]]а и Аристотела[[Аристотел]]а. Прва је идеја о постојању правилних и изопачених облика влада. Друга је о цикличном смењивању ових облика сходно извесној законитости. Трећа је идеја о томе да је најбоља мешовита влада.
 
Полибије усваја Аристотелову класификацију облика државе, по којој има шест облика, три правилна и три изопачена: [[монархија]], [[аристократија]] и [[демократија]] и [[тиранија]], [[олигархија]] и [[охлократија]] (изопачен облик демократије). Полибије је посебну пажњу посветио утврђивању законитости у смењивању ових облика.
 
ПоПрема Полибију, први облик владе јесте владавина једног, заснована на сили као последица слабости маса услед поплава и других несрећа. Са развојем друштва појављује се идеја правде и самодржац почиње да влада на основу правде и пристанка маса, а не на основу силе - тиме је остварена монархија. Али поступно крај престаје да поштује правду и претвара се у тиранина. Отпором против њега рукуводе најбољи људи који заводе аристократију. Ова се међутим кварењем претвара у олигархију, а ова, опет, изазива револт маса и демократију. Кад народ постане са своје стране тиранин, онда је то охлократија. Овај облик опет изазива владу једног новог деспота, која се заснива на сили и циклус почиње испочетка.
 
По њему, ако се жели постићи стабилна влада, мора се успоставити мешовит облик државе, који су препоручивали Платон и Аристотел. Полибије мешовиту владу схвата буквално, за разлику од поменутих, дакел као мешавину равноправних елемената разних облика. При том је развио и једну врсту теорије о подели и равнотежи власти.У његовој влади су помешана три облика - монархија, аристократија и демократија. Конзули у њој представљају монархију, Сенат аристократију а Скупштина демократију и они се међусобно ограничавају и контролишу. Полибије је претходник Мотескјеа.
Ред 16:
 
[[Категорија:Античка Грчка]]
[[Категорија:Антички историчари]]
[[Категорија:Хеленистичка историја]]