Баухаус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 78.30.186.70 (разговор) на последњу измену корисника Xqbot |
|||
Ред 12:
Крајем [[19. век]]а у [[Енглеска|Енглеској]] се јавља идеја о повезивању уметника и индустријске производње како би се улепшали индустријски производи, а уништиле имитације и кич. Спајање уметности и индустријске производње покренуо је у Енглеској [[Вилијам Морис]] (-{''Arts and Crafts''}-) већ крајем [[19. век]]а, али су њихови производи били индивидуални и богато декорисани, дакле нису били у складу с модерним настојањима. Под његовим утицајем [[1907.]] године у [[Минхен]]у је основан „Немачки савез занатских и индустријских произвођача“ (-{''Deutsche Werkbund''}-). Једна од струја у том удружењу тежила је стандардизацији (уједначавању) индустријских производа најбоље прилагођених намени, те и новим материјалима и техникама.
Делатност -{''Werkbunda''}- унапређује и развија [[Валтер Гропијус]], те оснива специјализовану школу за истовремено бављење свим врстама обликовања – [[Баухаус]], [[1919.]] године у [[Вајмар]]у,
Први је директор био сам Гропијус, али касније је директор постао најпре [[Ханес Мајер]], а потом архитект [[Лудвиг Мис ван дер Рое]], који школу претвара у чисту школу архитектуре.
Ред 56:
==Делатност Баухауса==
Циљ те школе био је стварање новог удружења занатлије-уметника под вођством уметника-наставника у заједничком трагању, и с учитељске и с ученичке стране, за новим техникама, новим материјалима и новим облицима који ће се примјењивати на архитектуру,
[[Слика:Naum Slutzky steel tea pot - Bauhaus.jpg|мини|лево|200п| метални чајник из Баухауса.]]
Ред 68:
Фотографија и графика поновно се откривају у Баухаусу где се експериментира с бесконачним могућностима везанима уз употребу фотографског апарата: [[колаж]], [[фотомонтажа]], двострука експозиција, увећање негатива и остала техничка средства која су данас у свакодневној употреби.
Архитектура,
Према схватању Баухауса, предметима не треба додавање украсе који би скривали или поправљали ружне и безобличне делове, него треба те делове обликовати на леп, уметнички начин и предмет ће бити леп сам по себи. Под утицајем појединих праваца модерне уметности ([[Експресионизам| експресионизма]], [[Кубизам| кубизма]] и нарочито неких грана [[Апстрактна уметност |апстрактне уметности]]), који су тежили поједностављењу и проналазили нове облике, обликовања употребних предмета добија ново значење – постизање функционалности предмета као креативан чин. Идеје Баухауса поштују се и данас у начелима индустријског дизајна: јединство намене (функције), поштовања материјала и процеса серијске производње.
| |||