Качар (шума) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Качар''' је велико шумско пространство на обронку [[Чемерник]]а према [[Предејане|Предејану]] и [[Грделица|Грделици]]. Омеђен је долином [[Рупска река|Рупске реке]] ([[Козарачка река]]), и атарима села [[Млачиште|Млачишта]], [[Црвени Брег|Црвеног Брега]] и [[Ново Село|Новог Села]]. До пре тридесетак година, готово недирнут људском руком, Качар је био обрастао столетним [[буква|буквама]] висине преко 30 метара, а поред њих било је и јеле, брезе, јасике и јаребике. Богат [[извор]]има здраве воде, најпознатији Хајдучки кладенац, Качар је и станиште јелена, срна, дивљих свиња, зечева, лисица. У Качару извире [[Предејане|Предејанска река]], позната по бујичним наносима у пролеће и јесен и за време летњих пљускова.
[[Слика: Nekontrolisana seča šume u Kačaru.JPG|мини|250п|Неконтролисана сеча шуме у Качару]]
 
С обзиром на чињеницу да су сличне шумске настамбе и на [[Острозуб]]у, планини која је с десне стране [[Рупље|Рупске реке]], [[Србијашуме]] су пре петнаестак година на овом простору формирале [[ловиште]] отвореног типа „Качар„[[Качар]]Зеленичје“[[Зеленичје]]“.
 
Неконтролисаном сечом буковог дрвета, у протекле две деценије, шуме Качара су потпуно деградиране. Уместо обнављања букове заједнице, Србијашуме саде четинарско дрво које апсорбује воду и мења травнати покривач и живи свет шуме. Тако су данас многи извори у Качару пресушили, међу њима и сам Хајдучки кладанац, и појавили се одрони.
Качар пресеца регионални пут [[Предејане]] – [[Рупље]] - [[Црна Трава]], који је делом асфалтиран. Вишегодишњи покушаји да се изгради квалитетан пут од Вирчина, на средокраћи овога пута, планинском косом, до ловишта „Валмиште“„[[Валмиште]]“, испод Чемерника[[Чемерник]]а, пропао је, јер га сваке јесени униште камиони и шлепери возећи дрво.
 
== Литература ==
 
* [[Јован Ф. Трифуновски]]: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј Лесковац, 1964,
* [[Радомир Костадиновић]]: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.
* [[Петар Петровић, проф.]]: Предејане и околина, друго допуњено издање, Београд, 2007,